Страшна тајна „Ринге раје“

Наиме, „Ринге, ринге, раја“ је песма која се у 17. веку у Лондону односила на кугу, опаку болест која је однела многе животе.

Међутим, песмица је настала много пре тога.

Ринг је на енглеском језику прстен или круг, а Ринг оф росес (црвени прстен, прстен од ружа) означава прве симптоме куге — црвенасти кругови на кожи… 

Изворно, песмица на енглеском звучи овако: 

Ринг-а-ринг о' росес,
А поцкет фулл оф посиес,
А-тисхоо! А-тисхоо!
Wе алл фалл доwн.

Цоwс ин тхе меадоwс
Еатинг буттерцупс
А-тисхоо! А-тисхоо!
Wе алл јумп уп.

Прва строфа дечије песмице говори о болести и умирању, а друга о леку и оздрављењу: Краве на пољани, пасу лековито биље (жабљи цвет), а-пћиха, сви скачемо…

У овој песми помињу се два цвета — ружа и жабљи цвет. Један је црвене боје, попут црвених прстенова који представљају симптоме куге, а други цвет је жут и традиционално се користио као лек против грознице, упала, реуме, иритација коже и слично… 

Песмица се певала слично као и код нас: деца се ухвате за руке и формирају коло око једног детета, играју око њега и певају песму. Ко је најспорији у колу у следећем кругу стоји у средини, постаје росие (ружица). 

Симболично, дете у средини представља особу оболелу од куге, саму, изоловану. У каснијим верзијама, дете које стоји у средини на крају песмице пољуби некога из кола и тако га „зарази“ да оно постане ружица, те замене места…

Откада је настала, песмица „Ринге раја“ имала је много препева и верзија на различитим језицима, а како је прстен од ружа постао Чика Паја који доноси јаја од којих је једно мућак, није познато. 

У нашој верзији, дете у средини представља мућак. Деца се врте у колу и певају песмицу. На крају сва деца чучну (симболично попадају). Које дете закасни, постаје мућак и иде у средину…

Ринге, ринге, раја

дош'о чика Паја,

па појео јаја, једно јаје мућ,

а ми децо чуч. 

Међутим, корени ове дечје песмице сежу још даље од 17. века и пошасти које су мориле свет.

Сматра се да је ово у почетку била дечја игра која се заиста играла око ружиног дрвета, које је у паганизму било симбол живота, светлости, надарености натприродним моћима.

Кијање, које се спомиње у песми, симболизује излазак душе из тела. Пагански народи су веровали да душа може да нам побегне из тела приликом јаког кијања, због чега се и развио обичај да се приликом кијања рука ставља на уста и нос.

Тек касније, много касније, са открићем бактерија и вируса, стављање руке на уста постало је начин да се спречи ширење болести.    

(Нови.ба)