ЕУ подмлађују возни парк у БиХ

Стручњаци тврде да ће то подмладити возни парк, који сада просјечно износи скоро 17 година.

"Прије свега, неће то ићи толико брзим темпом. У Србији се могу увести аута 2001. годишта, односно возила са мотором ЕУРО 3, а код нас је минимална норма ЕУРО 4, односно од 2004. годишта.

Тако ће у Србији моћи да се увезу возила стара 17, а код нас до 12 година. То ће утицати и на побољшање нашег возног парка и безбједност, јер су то возила око 2009. годишта, а код нас је тренутна просјечна старост возила неких 16,7 година", рекао је Милан Тешић, виши стручни сарадник на пословима возила Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске.

Читава прича је покренута када је Швајцарска забранила регистрацију дизелаша, док Њемачка жели да забрани вожњу тих возила по великим градовима. Циљ обје земље је заштита животне средине. Након тога бројни стручњаци су изашли са подацима да би на Балкан у наредном периоду могло да дође и до 300.000 аута из ове двије земље.

Тешић додаје да ће велики број тих возила сигурно завршити на бх. тржишту, али далеко је то од приче која је потенцирана претходних дана како ће сав европски отпад завршити код нас. "Чињеница је да ће један дио аута доћи и код нас, али преливаће се то доста и у регион, Румунију и друге земље. Гледајте, немамо ми толико пара да покупујемо сва та возила", каже он.

Џејна С. Мекић, уредник портала мобиле.ба, сличног је мишљења као и Тешић. "Наравно да ће та возила завршити на Балкану, па и у БиХ. Али иста та возила смо увозили и раније и није нам то био проблем. Добар дио тих возила има задовољавајуће ЕУРО норме, ЕУРО 5 и 2010. су годиште. Могуће је да ће бити повољнија возила и да ће ово бити могућност да се старија замјене и онај мали напредак деси", говори Мекићева.

Она додаје да ће се можда возити мало боља возила, али да овакве одлуке треба у ствари да форсирају набавку нових возила. "Проблем је што наша куповна моћ није на нивоу Запада. Док се на Западу набављају електрична возила, код нас је дизел још у предности.

С обзиром на нашу куповну моћ, већина ће се морати задовољити рабљеним возилима са Запада, наравно, то не значи да не треба да мислимо на штетне емисије и здравље својих становника", закључује она.

Пема задњим процјенама свјетских организација које се баве заштитом околине и анализама на глобалном нивоу, сваки становник БиХ емитује 6,1 тону тону угљен-диоксида годишње, што је при врху свјетске листе.

Извор: Независне новине