Сјећање на жртве усташког терора
На Градском гробљу у Српцу служен је парастос и одата пошта за тринаест жртава усташког злочина који се догодио 29. августа 1941. године у шуми Радиња у Славонији.
Република Српска
Усташе су у циљу застрашивања српског народа покупили људе из осам србачких села, одвели преко ријеке Саве и на звјерски начин лишили живота. Бирани су, углавном, најугледнији и најнапреднији домаћини широм србачке општине.
Упорним трагањем породица, при чему су се посебно ангажовали Милош Скробоња и Драгољуб Ђајић, њихови посмртни остаци су пронадјени тек 1976. године, када су након двогодишњих припрема пренесени у Србац и сахрањени у заједничку спомен-костурницу на Градском гробљу.
На спомен плочи уклесана су имена: Вељко Бабић (45) и Драгутин Вујановић (29) из Горње Лепенице, Бранко Глигорић (41), Чедо Љубојевић (21) и Жарко Трифуновић (21) из Ћукала, Ђорђе Ђајић (63) и Бошко Ђајић (40) из Ситнеша, Мирко Ђукић (38) из Срђевића, Ђорђе Јејинић (56) и Душан Пејаковић (33) из Српца, Вид Калајџић (27) и Живко Сладић (29) из Брезовљана и Милан Скробоња (37) из Пријебљега.
Цвијеће и свијеће приложили су потомци настрадалих, СУБНОР-а и Општинске борачке организације, док је парастос служио свештеник Петко Вуковић.
„Сваки пут када додјем на ово мјесто стварају ми се тешке слике страдања ових мученика, али истовремено испуњава ме задовољством јер су њихови посмртни остаци пренесени, што је подигнуто спомен-обиљежје и што имамо гдје да дођемо да се поклонимо и чувамо успомене на њихово недужно страдање“, рекао је представник србачког СУБНОР-а Данило Кошутић.
Он се истовремено захвалио општини која пружа помоћ и има разумјевање око одржавања споменика и спомен-обиљежја из Другог свјетског рата на подручју ове општине.

Додатним истраживањем дошло се до цифре од 974 страдала лица са подручја ове општине, од којих је 457 партизанских бораца, 11 припадника Војске Краљевине Југославије и 506 цивилних жртава рата.
„Тежак је осјећај када знамо да се за више од половине тих жртава не зна чак ни ближе мјесто страдања, а камоли гробно мјесто и да ли су уопште сахрањени“, додаје Кошутић.
Предсједник СУБНОР-а Бранко Пивашевић се захвалио општини и свима који су помогли да се штампају резултати истраживања о страдањима у Другом свјетском рату на подручју општине и што је све укоричено у посебну брошуру, која даје ново свјетло на жртве и дешавања у НОБ-у.
Драгољуб Ђајић је имао свега три године када су усташе одвеле његовог оца и дједа, које није ни упамтио. Он је присуствовао помену и изразио задовољство што је обиљежавање страдања невиних људи од усташке руке настављено и што ће се чинити и убудуће. Дио тих сјећања овјековјечио је и у својој недавно штампаној књизи.
„Битно је да се жртве не забораве, јер да их заборавимо то би значило да заборављамо и дио историје која је веома значајна за наш народ“, нагласио је замјеник начелника општине Србац Драган Микић.
(БН/С. К.)
Упорним трагањем породица, при чему су се посебно ангажовали Милош Скробоња и Драгољуб Ђајић, њихови посмртни остаци су пронадјени тек 1976. године, када су након двогодишњих припрема пренесени у Србац и сахрањени у заједничку спомен-костурницу на Градском гробљу.
На спомен плочи уклесана су имена: Вељко Бабић (45) и Драгутин Вујановић (29) из Горње Лепенице, Бранко Глигорић (41), Чедо Љубојевић (21) и Жарко Трифуновић (21) из Ћукала, Ђорђе Ђајић (63) и Бошко Ђајић (40) из Ситнеша, Мирко Ђукић (38) из Срђевића, Ђорђе Јејинић (56) и Душан Пејаковић (33) из Српца, Вид Калајџић (27) и Живко Сладић (29) из Брезовљана и Милан Скробоња (37) из Пријебљега.
Цвијеће и свијеће приложили су потомци настрадалих, СУБНОР-а и Општинске борачке организације, док је парастос служио свештеник Петко Вуковић.
„Сваки пут када додјем на ово мјесто стварају ми се тешке слике страдања ових мученика, али истовремено испуњава ме задовољством јер су њихови посмртни остаци пренесени, што је подигнуто спомен-обиљежје и што имамо гдје да дођемо да се поклонимо и чувамо успомене на њихово недужно страдање“, рекао је представник србачког СУБНОР-а Данило Кошутић.
Он се истовремено захвалио општини која пружа помоћ и има разумјевање око одржавања споменика и спомен-обиљежја из Другог свјетског рата на подручју ове општине.
Додатним истраживањем дошло се до цифре од 974 страдала лица са подручја ове општине, од којих је 457 партизанских бораца, 11 припадника Војске Краљевине Југославије и 506 цивилних жртава рата.
„Тежак је осјећај када знамо да се за више од половине тих жртава не зна чак ни ближе мјесто страдања, а камоли гробно мјесто и да ли су уопште сахрањени“, додаје Кошутић.
Предсједник СУБНОР-а Бранко Пивашевић се захвалио општини и свима који су помогли да се штампају резултати истраживања о страдањима у Другом свјетском рату на подручју општине и што је све укоричено у посебну брошуру, која даје ново свјетло на жртве и дешавања у НОБ-у.
Драгољуб Ђајић је имао свега три године када су усташе одвеле његовог оца и дједа, које није ни упамтио. Он је присуствовао помену и изразио задовољство што је обиљежавање страдања невиних људи од усташке руке настављено и што ће се чинити и убудуће. Дио тих сјећања овјековјечио је и у својој недавно штампаној књизи.
„Битно је да се жртве не забораве, јер да их заборавимо то би значило да заборављамо и дио историје која је веома значајна за наш народ“, нагласио је замјеник начелника општине Србац Драган Микић.
(БН/С. К.)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.