Умиру без сопственог крова

Пета по реду Влада РС обећава најстаријим житељима регије Добој да ће комплекс Дома пензионера у центру града бити враћен намени, а избегли и расељени који га готово две деценије користе као алтернативни смештај, коначно добити свој кров над главом.

За разлику од четири претходна министра за избеглице и расељене у Влади РС, садашњи Давор Чордаш се у давању новог обећања "покрио" актом Владе из маја ове године да би донацијама и кредитима у наредне две године требало да се реализује овај пројекат, вредан 72 милиона марака.

У намери да проверимо колико верују новим обећањима политичара, посетили смо добојски Дом пензионера у којем од обећања до обећања буквално умиру, већином прогнаници из ФБиХ, са простора Маглаја и Завидовића.

Иза врата собица од 16 квадрата понегде се чује жамор, а они ретки који изађу на ходник и сиђу до најближе трговине по хлеб и остале потрепштине ходају као зомбији.

- Како да верујемо да ћемо добити свој кутак уместо ове чамотиње? На нама тако годинама перу новац, богате се и иживљавају - огорчена је једна од млађих станара, Гордана Ђурић, иначе са простора Озрена, односно Пањика, који је Дејтонским разграничењем припао општини Лукавац (ФБиХ).

Каже да за симболичну накнаду помаже двоје старијих станара Дома и тако преживљава, јер јој је муж недавно добио отказ у комуналном предузећу.

Ништа више није оптимистична ни Мара Марковић (80) из Стога у општини Завидовићи, којој је кућа до тамошње Цркве Светог Ђорђа до темеља срушена падом Возуће у муслиманске руке.

- Мислим да ћу умрети не дочекавши да нам 20 година обећавано испуне - каже Мара.

Ни код Лепосаве Миличевић из Каменице, Драгославе Јовановић из Бочиње и других, на које смо наишли током нашег обиласка, не види ни трачак наде. Нису желели да причају да ли су основане тврдње да не мали број станара, избеглих и интерно расељених, бесправно користи смештај у Дому.

- Користе га и они који су продали своју имовину у ФБиХ, изградили куће по Србији и разним местима у РС. Највише у Добоју, али су у новоизграђеним кућама у насељима Усора, Пољице, Баре, Аеродром и Буковици Великој сместили своје синове и кћери, а они остали да живе у Дому - тврдња је из Регионалног удружења пензионера.

Ако и има истинитости у овоме, чини се да Одсек, односно ресорно Министарство због вишегодишњих јалових обећања о размештању станара "жмури" на ову чињеницу.

- Као што нам прећутно сада плаћају и струју коју користимо, само да се не бисмо бунили и дизали буку због њихове срамоте и празних обећања о размештању - кажу нам окупљени испред комплекса.

Гордана Ђурић богате се на нама обећањима.

Још пре више од деценију тадашња Влада се обавезала да ће закључно са априлом 2007. финансирати алтернативни смештај за тада 151 породицу, смештену у Дому пензионера. И тада, па и сада, остало је све само прича и обећања.

БЕЗ ВОДЕ, ГРЕЈАЊА, СТРУЈЕ...

КАКО се ближи зима, по досадашњој пракси, станари Дома имаће само проблема у његовом коришћењу, јер до сада стотинак породица у њему немају воду, грејање или струју, коју им искључују због неплаћања од стране ресорног Министарства за избеглице и расељене.

Иначе, добојска Електродистрибуција је последњи пут струју у Дому пензионера искључила због дуга у висини од 22.000 марака. Иако дуг није измирен, станари алтернативног смештаја су поново прикључени на мрежу, након интервенција из министарства, као и Градске управе Добоја.

ОСТАО САМО "КОСТУР"

Од пре рата луксузног и лепо уређеног геријатријског центра за општине Добој, Модричу, Шамац, Грачаницу и друге из тадашње добојске регије, остао је чини се само "костур". Приземље је девастирано и опустошено, лифт и све просторије су ван функције на тој етажи, а ситуација није много боља ни на осталих пет спратова.

(Новости)