Помен Србима код Завидовића

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић истакао је да су породице погинулих и несталих из Републике Српске сада први пут добиле сагласност општине Завидовићи за постављање ове спомен-плоче.

"Добили смо сагласност за постављање спомен-плоче са неутралним текстом који не сугерише шта су на том простору починили муџахедини", истакао је Митровић.

Он је напоменуо да је од ових 64 страдалих, њих 13 идентификовано.

Митровић је рекао да је откривање спомен-плоче у Гостовићима, у којима је у току рата био камп муџахедина, предвиђено у 12.00 часова у непосредној близини разрушене цркве Удрине.

Он је најавио да ће породице погинулих и несталих из Републике Српске сутра у 11.00 часова обиљежити Међународни дан несталих служењем парастоса, полагањем вијенаца и обраћањем званичника поред спомен-крста код Манастира Светог Николе на Озрену.

"Страдање Срба на Озрену има димензију локалног геноцида и заслужује највећу пажњу Републике Српске", истакао је Митровић.

Он је истакао да страдање Срба на Озрену није само симбол страдања српског народа у одбрамбено-отаџбинском рату, већ симбол цивилизацијског страдања на том подручју, посебно када се има у виду чињеница да се нико од протјераног српског народа са вјековних огњишта тамо није вратио.

Митровић је изнио податак да се на 11 измјештених српских гробница на Озрену на различитим локацијама још потражује 129 српских војника и цивила, док Република Српска трага за њих 1.662.

Он је поздравио најаву Борачке организације Републике Српске /БОРС/ да ће се ове године придружити обиљежавању Међународног дана несталих у Републици Српској на Спомен-костурници на новом гробљу у Бањалуци, али је, истовремено, изразио жаљење што се БОРС, како тврди, тек након 22 године прикључио овом обиљежавању и зато што се није извинио породицама несталих због дугогодишњег ћутања и непружања помоћи у тражењу несталих.

Здравко Јоргић из Бањалуке, отац погинулог борца ВРС Далибора Јоргића /1974/, којег су заробили муџахедини заједно са још пет српских бораца на Возући, рекао је да ни након 22 године од нестанка сина није пронашао његове посмртне остатке.

"Мој син Далибор, који је тада био студент, нестао је на Возући. Када сам био на суђењу генералу Армије БиХ Сакибу Махмуљину у Сарајеву први пут сам од јавног тужиоца сазнао да су они заробљени од Армије БиХ, а затим предати муџахединима који су их држали 20 дана по кућама у Возући и убијени су на најгори могући начин одсијецањем глава, везаних руку", каже Јоргић.

Он је рекао да ће породице погинулих и несталих из Републике Српске тражити од Владе Републике Српске и српских представника у институцијама БиХ да прекину све разговоре и договоре са Институтом за нестала лица БиХ.

"Видјели смо посљедњих дана да желе да отму и војну имовину и Републику Српску, али то нећемо дозволити јер су наша дјеца дала животе за Српску", поручио је Јоргић.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом "Ураган" или "Фарз".

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, а убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

У камп муџахедина у Гостовићима заробљени српски борци и цивили доведени су живи, што потврђују фотографије и видео-записи припадника "Ел муџахедин".

(Срна)