Скупе накнаде за легализацију
Легализацију у Републици Српској успоравају бројне таксе и додатне накнаде које се обрачунавају приликом поступка легализације, због чега Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС разматра основаност плаћања појединих такси.
Република Српска
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић је потврдила да се грађани жале да износи које плаћају за легализацију објеката за које је утврђена фиксна накнада често буду знатно већи од накнаде дефинисане законом.
Разлог за то је што се у поступку легализације осим накнаде за легализацију плаћају и друге врсте накнада и такси као што су пољопривредна сагласност, водна сагласност, противпожарна сагласност, изводи из јавних евиденција.
Голићева је истакла да је плаћање ових накнада и такси дефинисано посебним прописима за које Министарство грађевинарства није надлежно, због чега се кроз Закон о уређењу простора и грађењу нису ни могли мијењати ови прописи нити утицати на процедуре и износе накнада које они прописују.
„Такође, упитна је основаност појединих накнада па се тако поставља питање да ли се земљиште на којем је нелегално изграђен објекат прије више десетина година може сматрати пољопривредним, односно какво је то пољопривредно земљиште ако на њему 20-30 година постоје објекти“, наводи се у одговору Голићеве на посланичко питање.
Због свега тога, како је навела, Министарство разматра основаност потребе плаћања појединих накнада за спровођење поступка легализације, као и могућност иницирања измјене ових накнада.
„Легализација објеката је општи интерес и она није и не треба бити само предмет дефинисања Закона о уређењу простора и грађењу, због чега је неопходно предефинисати и одредбе других прописа и ускладити их са овим законом како би се процес легализације провео у што већем обиму“, нагласила је Голићева.
Измјенама Закона о уређењу простора и грађењу предвиђено је да фиксна накнада за легализацију за објекте до 100 метара квадратних фиксна износи 100 марака, за објекте бруто површине од 100 до 200 квадрата до 500 КМ, а за објекте од 200 до 300 квадрата накнада је 1.000 КМ.
Стамбено-пословни објекти од 300 до 400 квадрата могу се легализовати уз накнаду од 2.000 марака, а породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди прве и друге категорије не плаћају накнаду. Сви комерцијални бесправно саграђени објекти, површине веће од 400 метара квадратних, немају стимулације, и за њих се плаћа редовна цијена приликом легализације у складу са одлукама надлежних локалних заједница.
(Цапитал.ба)
Разлог за то је што се у поступку легализације осим накнаде за легализацију плаћају и друге врсте накнада и такси као што су пољопривредна сагласност, водна сагласност, противпожарна сагласност, изводи из јавних евиденција.
Голићева је истакла да је плаћање ових накнада и такси дефинисано посебним прописима за које Министарство грађевинарства није надлежно, због чега се кроз Закон о уређењу простора и грађењу нису ни могли мијењати ови прописи нити утицати на процедуре и износе накнада које они прописују.
„Такође, упитна је основаност појединих накнада па се тако поставља питање да ли се земљиште на којем је нелегално изграђен објекат прије више десетина година може сматрати пољопривредним, односно какво је то пољопривредно земљиште ако на њему 20-30 година постоје објекти“, наводи се у одговору Голићеве на посланичко питање.
Због свега тога, како је навела, Министарство разматра основаност потребе плаћања појединих накнада за спровођење поступка легализације, као и могућност иницирања измјене ових накнада.
„Легализација објеката је општи интерес и она није и не треба бити само предмет дефинисања Закона о уређењу простора и грађењу, због чега је неопходно предефинисати и одредбе других прописа и ускладити их са овим законом како би се процес легализације провео у што већем обиму“, нагласила је Голићева.
Измјенама Закона о уређењу простора и грађењу предвиђено је да фиксна накнада за легализацију за објекте до 100 метара квадратних фиксна износи 100 марака, за објекте бруто површине од 100 до 200 квадрата до 500 КМ, а за објекте од 200 до 300 квадрата накнада је 1.000 КМ.
Стамбено-пословни објекти од 300 до 400 квадрата могу се легализовати уз накнаду од 2.000 марака, а породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди прве и друге категорије не плаћају накнаду. Сви комерцијални бесправно саграђени објекти, површине веће од 400 метара квадратних, немају стимулације, и за њих се плаћа редовна цијена приликом легализације у складу са одлукама надлежних локалних заједница.
(Цапитал.ба)
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Република Српска
4
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
4
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
8
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
6
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
12
Ланчани судар код Тропика у Бањалуци, настале гужве
0
Коментари (9)
Јотан
Поцео сам легализацију куце,околина Бањалуке,боље да нисам.Сефови на одмору,ови запослени преко везе,везе немају.Година продје у Јос није готова легализација.
Легалист
Изгледа да су код нас највеце будале они који постују прописе и раде све по закону. Људи су дали огроман новац за градјевинске дозволе, градили легално а сада се испоставило да за много мање паре могу добити то исто. Објекти од 300 до 400 квадрата се легализују за 2.000 КМ. Зар је власник толиког објекта сиротиња и треба му прастати дивљу градњу и јос га наградити. И питање за мјеродавне: хоце ли вратити новац људима који су легално градили и платили дозволе? Био би ред да их и награде. У супротном се саље лоса порука за све оне који постују прописе.
ЖИКА Ж
ЛЕГАЛИЗАЦИЈА НИЈЕ ЗА СИРОТИЊУ. ОНА ЈЕ ЗА БОГАТЕ. СИРОТИЊА ГРАДИ НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ И СВОЈИМ ПАРАМА. БОГАТИ ГРАДЕ НА ДРЖАВНОЈ ИЛИ ОТЕТОЈ ЗЕМЉИ И ДРЖАВНИМ ПАРАМА ПА ЈОШ И ЛАГАЛИЗАЦИЈА ЗА МАЛО ПАРАРА ХАХАХАХАХАХА.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.