Међуречје -БиХ енклава у Србији

Шеф Подручне јединице Геодетске управе Републике Српске у Рудом Зоран Топаловић набраја три проблема компликоване граничне линије.

„ Најизразитији примјер је села Међуречје, које обухвата простор око четири километра квадратна, затим траса пруге Београд – Бар, која кроз општину Рудо, односно Републику Српску и БиХ, пролази око девет километара и један специфичан пут од Рудог до Пробоја који државна граница пресијеца више пута“, каже Топаловић.

Међуречје је права енклава БиХ у Србији у прибојској општини. До ње се стиже кроз територију Србије, регионалним путем од граничног прелаза Устибар и морају се проћи двије рампе са пограничном полицијом и царином.

Предсједник Мјесне заједнице Саставци, која окружује простор села Међуречја, дијела БиХ територије, Свето Вилотић каже да се и њена канцеларија налази у другој држави.

„ Не само мјесна заједница него и школа, зграда поште, подручна амбуланта, полицијска станица и друге установе из Пробоја налазе се на тлу које припада Републици Српској, општини Рудо“, додаје Вилотић.

Зграда основне школе „Девети мај“, која је подручна матичне из Прибоја, је у центру села Међуречја.

„ Ученици су из Србије, уче по наставном програму ове државе а и просвјетни радници су из Прибоја“; каже наставник Милан Ранитовић.

Компликовна је и ситуација са веома важним и фреквентним регионалним путем Рудо-Устибар-Увац-Прибој и селима око њега гдје се граница прелази више пута.

„ Ту је , поред осталих, изражен проблем контроле саобраћаја гдје на путу наиђете на пограничну полицију БиХ, па Србије или обратно, онда саобраћајне полицијске патроле и једне и друге државе а приликом одржавања путева, посебно зимског, предузеће које је надлежно за територију Републике Српске очисти своју дионицу а онда се уђе у други неочишћени дио саобраћајнице у Србији на којој није ништа урађено“, каже начелник општине Рудо Рато Рајак.

Да Међуречје буде босански Сан Марино на територији Србије заслужан је, према причама, неки турски бег који је кћерци удатој за аустроугарског официра да у мираз четири километра земљишта Међурјечје.

Аустроугарски чиновници су то, као дио тада њихове државе, педантно укњижили у своје књиге и тапије.

(БН телевизија)