Пељешки мост близу арбитраже
Уколико се не постигне договор између БиХ и Хрватске у вези с градњом пељешком мосту, његову судбину одредиће међународна арбитража. Ово сматра већина посланика Представничког дома БиХ, који истичу да је то задњи корак, али неизбјежан уколико не падне договор између двије земље.
Босна и Херцеговина
Момчило Новаковић, предсједавајући Комисије за саобраћај и комуникације Представничког дома БиХ и посланик НДП-а, каже за "Независне" да је арбитража посљедње рјешење, али да ће се у њу ући ако не буде договора.
"Кључан је договор двије земље, који подразумијева и рјешавање питања граница, а тиме и изградње моста. Најбоље би било да овај проблем рјешавају Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара, и Андреј Пленковић, премијер Хрватске", каже Новаковић.
За разлику од Новаковића, Дамир Бећировић, шеф Клуба ДФ-а, категоричан је да је једини пут арбитража. Сенад Шепић, посланик Независног блока, сматра да је арбитражни поступак посљедњи корак, те да том потезу морају претходити разговори на највишем нивоу БиХ и Хрватске.
СНСД-ов посланик Лазар Продановић мишљења је да БиХ не треба заоштравање кризе са сусједима, те да је потребно сјести, разговарати и рјешити питање граница са свим сусједима.
"Надам се да неће доћи до арбитражног спора. Треба препустити Савјету министара и Предсједништву БиХ да се баве овим питањем", казао је Продановић.
Шефик Џаферовић (СДА), замјеник предсједавајућег Представничког дома БиХ, сматра да је арбитража задња опција.
"Ми не желимо Хрватској одузимати право да гради на својој територији, али БиХ се мора омогућити неометан приступ отвореном мору. Хрватска нуди слободан приступ кроз своју територију, а то није исто", казао је Џаферовић.
Очекује да се утврди граница између БиХ и Хрватске, посебно она на мору, те сматра да је споразум Изетбеговић - Туђман из 1999. године приватљив за БиХ и да на најбољи начин одређује границе на мору, те да Хрватски сабор треба напокон да га ратификује.
С друге стране, Бећировић тврди да нема ништа од ратификовања тог споразума, те да је задњи воз за то прошао 2002. године, када је Хрватски сабор одбио то ратификовати, а ни БиХ никада то није учинила.
Посланици СББ-а су у петак упутили закључак Парламентарној скупштини БиХ да се размотри иницијатива да БиХ тражи од Хрватске да се испоштује и ратификује поменути споразум.
Посланик те странке Мирсад Исаковић тврди да би његова реализација ријешила све проблеме у вези с изградњом моста и да би БиХ омогућила неометан приступ отвореном мору. Бура у вези с изградњом моста подигла се и због различитих писама које званичници из БиХ упућују Хрватској и Европској комисији о томе.
Тако је Хрватској прво писао Адил Османовић (СДА), министар цивилних послова БиХ, да би одмах након тога на исту адресу писмо упутио и Јосип Грубеша (ХДЗ БиХ), министар правде БиХ.
Османовић је у писму истакао да је против, док је Грубеша навео да нема ништа против градње моста. Иза њих услиједила су нова писма, и то Шефика Џаферовића и Сафета Софтића (обојица из СДА), замјеника предсједавајућег оба дома парламента БиХ.
Они су писмо упутили у Брисел тачније Европској комисији, у којем наводе да се противе градњи моста и да очекују да БиХ и Хрватска рјеше питање границе на мору.
На сједници парламента у четвртак 24 посланика су потписала декларацију којом траже од Хрватске да обустави градњу пељешког моста.
У декларацији се позивају надлежни органи Хрватске, односно ЕУ, да без одгађања обуставе све радње чији циљ може бити умањење или потпуно укидање суверених права БиХ и да се хитно укључе у разговоре с БиХ ради постизања билатералних рјешења у погледу разграничења на мору.
Европска комисија је недавно одобрила Хрватској 357 милиона евра за градњу моста, а вриједност цијелог пројекта износи 426 милиона.
Пељешки мост, који ће повезати најјужнији дио земље с остатком државе, према документацији дуг је 2.404 метра, а наводно Хрватска је спремна и недавно је понудила да ширина пловног пута буде 200 метара.
Право на приступ отвореном мору Бакир Изетбеговић, члан Предсједништва БиХ, изразио је очекивање да ће институције ЕУ у што скоријем року приступити медијацији између БиХ и Хрватске, како би се питање пељешког моста ријешило договором, у интересу обје земље, али и саме ЕУ.
Он је Ларса Гунара Вигемарка, шефа Делегације ЕУ у БиХ, информисао да циљ БиХ није да спријечи Хрватску да изградњом пељешког моста споји своје територије, него да оствари право на приступ отвореном мору.
Извор: Независне новине
"Кључан је договор двије земље, који подразумијева и рјешавање питања граница, а тиме и изградње моста. Најбоље би било да овај проблем рјешавају Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара, и Андреј Пленковић, премијер Хрватске", каже Новаковић.
За разлику од Новаковића, Дамир Бећировић, шеф Клуба ДФ-а, категоричан је да је једини пут арбитража. Сенад Шепић, посланик Независног блока, сматра да је арбитражни поступак посљедњи корак, те да том потезу морају претходити разговори на највишем нивоу БиХ и Хрватске.
СНСД-ов посланик Лазар Продановић мишљења је да БиХ не треба заоштравање кризе са сусједима, те да је потребно сјести, разговарати и рјешити питање граница са свим сусједима.
"Надам се да неће доћи до арбитражног спора. Треба препустити Савјету министара и Предсједништву БиХ да се баве овим питањем", казао је Продановић.
Шефик Џаферовић (СДА), замјеник предсједавајућег Представничког дома БиХ, сматра да је арбитража задња опција.
"Ми не желимо Хрватској одузимати право да гради на својој територији, али БиХ се мора омогућити неометан приступ отвореном мору. Хрватска нуди слободан приступ кроз своју територију, а то није исто", казао је Џаферовић.
Очекује да се утврди граница између БиХ и Хрватске, посебно она на мору, те сматра да је споразум Изетбеговић - Туђман из 1999. године приватљив за БиХ и да на најбољи начин одређује границе на мору, те да Хрватски сабор треба напокон да га ратификује.
С друге стране, Бећировић тврди да нема ништа од ратификовања тог споразума, те да је задњи воз за то прошао 2002. године, када је Хрватски сабор одбио то ратификовати, а ни БиХ никада то није учинила.
Посланици СББ-а су у петак упутили закључак Парламентарној скупштини БиХ да се размотри иницијатива да БиХ тражи од Хрватске да се испоштује и ратификује поменути споразум.
Посланик те странке Мирсад Исаковић тврди да би његова реализација ријешила све проблеме у вези с изградњом моста и да би БиХ омогућила неометан приступ отвореном мору. Бура у вези с изградњом моста подигла се и због различитих писама које званичници из БиХ упућују Хрватској и Европској комисији о томе.
Тако је Хрватској прво писао Адил Османовић (СДА), министар цивилних послова БиХ, да би одмах након тога на исту адресу писмо упутио и Јосип Грубеша (ХДЗ БиХ), министар правде БиХ.
Османовић је у писму истакао да је против, док је Грубеша навео да нема ништа против градње моста. Иза њих услиједила су нова писма, и то Шефика Џаферовића и Сафета Софтића (обојица из СДА), замјеника предсједавајућег оба дома парламента БиХ.
Они су писмо упутили у Брисел тачније Европској комисији, у којем наводе да се противе градњи моста и да очекују да БиХ и Хрватска рјеше питање границе на мору.
На сједници парламента у четвртак 24 посланика су потписала декларацију којом траже од Хрватске да обустави градњу пељешког моста.
У декларацији се позивају надлежни органи Хрватске, односно ЕУ, да без одгађања обуставе све радње чији циљ може бити умањење или потпуно укидање суверених права БиХ и да се хитно укључе у разговоре с БиХ ради постизања билатералних рјешења у погледу разграничења на мору.
Европска комисија је недавно одобрила Хрватској 357 милиона евра за градњу моста, а вриједност цијелог пројекта износи 426 милиона.
Пељешки мост, који ће повезати најјужнији дио земље с остатком државе, према документацији дуг је 2.404 метра, а наводно Хрватска је спремна и недавно је понудила да ширина пловног пута буде 200 метара.
Право на приступ отвореном мору Бакир Изетбеговић, члан Предсједништва БиХ, изразио је очекивање да ће институције ЕУ у што скоријем року приступити медијацији између БиХ и Хрватске, како би се питање пељешког моста ријешило договором, у интересу обје земље, али и саме ЕУ.
Он је Ларса Гунара Вигемарка, шефа Делегације ЕУ у БиХ, информисао да циљ БиХ није да спријечи Хрватску да изградњом пељешког моста споји своје територије, него да оствари право на приступ отвореном мору.
Извор: Независне новине
Повезане вијести
Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској
Босна и Херцеговина
7
Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа
0
ПОСКОК открио детаље велике акције у БиХ - Ухапшено 15 особа
10
Централна банка БиХ пушта у оптицај нове кованице
1
Велика акција ПОСКОК-а: Заплијењено 110 кг дроге, међу 11 ухапшених некадашњи пратилац Ненада Нешића
84
Ухапшен Тузлак, пронађена три кг дроге и пиштољ
2
Коментари (51)
Цаки
Проблем за Босну,овдје, је сто она по овоме питању никада не мозе изаци са јединственим и усагласеним ставом,да каземо то казе Босна.И како се мозе говорити о арбитрази?Исти слуцај као и са Ревизијом. БиХ Хрвати неце никада дати глас.Срби су отприлике незаинтересованиа ,а мени је добро и са мостом и без моста.
Реално
БиХ има приступ медјународним водама и то јој нико не забрањује. Ако мост испуњава стандарде односно ако није сметња нормалном одвијању поморског саобрацаја измедју БиХ и медјународних вода, онда не видим ста је спорно осим ако СДА поново не покусава да радикализује стање у БиХ, јер само у тим условима могу да функционису. Да би се покренула ревизија потребна је сагласност Предсједниства БиХ, гдје хрватски цлан (мозда и србски) мозе то питање увек блокирати. То сто Бакир зиви у 1992. и мисли да мозе мимо институција да дјелује, најбоље се види како је просао са пропалим покусајем ревизије тузбе против Србије. Боље им је да сједну са људима и договоре се, јер би ови хрвати доле у Неуму могли јос да им забране и табане у мору да поквасе.
Име
Срби су изгубили све излазе према мору. И сад им је вокри сто се БиХ бори за своје право? Комисија да Бог да ти цркла крава . П.С. Брини те се ви како да РС дочека зору . Сљедећи мјесец још 50 мил задужења ако се неко смилује.
Шпекулација
Да нисте развалили Југославију не би вам требао тај мост.Само ту сте штетовали милијарде а о укупну штету је немогуће сагледати.
Пун мјесец
БиХ је против тог моста. Ту се нема шта арбитрирати.
Дуро
Све ближе арбитражи? Мало морген,за арбитражу треба пристанак обије стране нпр. Словенија и Хрватска, Словенија жељела по сваку цијену избјећи примјену Суда а Хрватска пристала да би што прије ушла у ЕУ. У овом случају РХ је свеједно или Суд или арбитража и неће пристати на арбитражу с оваквим понашањем СДА него нек БиХ боље речено СДА тужи и тражи своја назови права пред Судом у Хамбургу а ту има шансе као и Словенија која је била свјесна да на Суду губи. Пролаз до отвореног мора је право али не на штету друге стране тј. пролаз кроз воде РХ до мора а не зајебавање тип ми желимо ово или оно јер ћемо градирти већи носач авиона од цијелог свемира...
патриот
СТО НЕ ГРАДЕ КОПНЕНИМ ПУТЕМ ПРЕКО БиХ - БЛИЗЕ ЈЕ ЛАКСЕ - ЈЕФТИНИЈЕ ; СВЕЈЕДНО ЦЕ МО И МИ (БиХ)"брзо"У ЕУ - НЕЦЕ БИТИ ГРАНИЦЕ ?
Фед
Није ми само јасно какве користи имас од Русије осим сто нас израбљују цифра 600 милиона км само рафинерија
Црни Груја
Оставити довољан пролаз испод моста да Руска флота може упловити у Неум.
РС
Овде су у праву босњацки политичари и Срби морају да их подрже. Ради се о будућности и несмије се гледати краткорочно . Додик и његова квазипатротска свита гледају само да краткорочно задрзе власт,а шта ће бити са генерацијама после бас их брига.Босна и Херцеговина је и моја држава и не може се то игнорисати ма колико волио Републику Српску.Битка за интересе БиХ мора бити битка свих који у њој живе.
Драгутин
Бошњаци само губе време око тог моста,та ФБиХ ће се распасти и бошњаци ће остати изоловани у средњој Босни,све иде по Туђмановом плану и програму, добиће ту средњу Босну и ништа више од тога!!! Хрвати,БиХ-и никад неће дати излаз на море ни за наредних 100 година...Могу да воде процес пред међународном арбитражом колко хоће од тога нема ништа...У граду Неуму нема ниједног бошњачког полицајца нити се тамо вијори застава са љиљанима,према томе ни тај део мора у ФБиХ није бошњачки него хрватски!Хрвати су само искористили бошњаке у рату против Срба да би се боље одбранили и да не би они гинули,већ су гурнули наивне бошњаке,сада када је посао завршен у корист хрватске,бошњаци им више не требају,јер су хрвати тј.њихов преседник Туђман за њих већ давно предвидели и резервисали средњу Босну!!!Хрвати су у свим ратовима почевши од 1941-1945 и од 1991-1995 успешно користили бошњаке у рату против Срба,тј.Хрватима бошњаци дођу у свим ратовима као ТОАЛЕТ папир...
ББ
Само треба узети у обзир, да носац авиона Орузаних снага БиХ, мозе неометано да продје испод моста.
Турбоскара
Као И по обицају све це то странци ресити И бице како они казу.Ови наси политицари без странаца И видоког представника раде ста И како хоце зато су се И борили да оду.Далеко смо ми од демократије договора рјесења.Ми знамо само добро украсти.Зато це И ово јао И све друго рјесити странци јет ми смо боронгени у време демократије.Јос увјек синдром провоцирања И вредјања други национализма.Тако да це ово око моста мора рјесити странци директно или индиректно.Нисмо ми за то способни
Бијељина
Ја сам Србин и сматрам да се мора штитити интерес Босне и Херцеговине. Ипак је то наша кућа. Не може нам добро бити у кући ако је не чувамо!
Дијагноза
Они су навикли на наклоност међународне заједнице али против Хрватске је неће имати.
добар јутар
Није мост споран, спорно је то што Ендехазија намјерно опструише право БиХ приступ отвореном мору и међународним водама, то јој по свим свјетским стандардима припада и од тога се никада неће одустати. Хрватска мора коначно ратифицирати границу на мору, мост је добар повод да то уради.
силе
Опет смо жртве бошњачких комплекса.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.