Највећа афера послијератне БиХ

Мектић, Јукић, Бурзић, Тадић, Тегелтија, Мехмедагић, Мандић, Квесић, Кордић, Станић и замјеник Ђуро. СИПА, ОБА, СИС, ФУП, ВСТВ, КИО, МУП. И, наравно, Јосип. Углавном, тресла се гора, родио се Шимић. Лажов, установиће правосудни експерти свих нивоа власти, након што су провели петнаестодневну опсежну истрагу. Није, дакле, ово била ни афера фалсификат, нити афера прислушкивање. Ово је афера – димна завјеса.  

Прогуглајте, преровите по свом сјећању и покушајте у постдејтонској прошлости пронаћи неки случај на којем су била ангажована два тужилаштва, три тужиоца, два суда, ВСТВ, Министарство безбједности, ОБА, СИПА, ФУП ... . Покушајте се сјетити неке афере у којој је било тридесетак актера, због које је одржано пет пресица, због које су отворене четири истраге.

Покушајте барем „у Интернету“, што би рекла Ружица Јукић, пронаћи име неког осумњиченика за чије су се процесуирање бориле двије правосудне институције. Наравно да ћете узалуд копати. Јосип Шимић је јединствен случај. Лажов за којег се боре сви.  Омоте списа на којима је писало Леутар, Човић, Бичакчић, Бранковић, Угљен, Додик, Лагумџија  одбацивали су сви. Сви који се сада боре за спис „Јосип Шимић“ без других. Јер други су у бјекству.

Петнаест дана су мрцварили јавност својим препискама, саопштењима и пресицама. Петнаест дана су се међусобно оптуживали да су први прислушкивали друге, да су други лажови за прве, а да су трећи све закухали. Петнаест дана је Јосип Шимић био крунски свједок, па је онда постао крунски лажов, за чије се лажи, ето, опет отимају сви. Шимићеве лажи битне су и Тужилаштву БиХ и Кантоналном тужилаштву Сарајево. Зашто?

Па, зато што су га ови први инстуирали да лаже о овим другим, јер би се ови други могли пријавити да буду на мјесту ових првих. Углавном, сви су мотивисани личним, а не општим разлозима. И они државни и они кантонални. Стога је Шимићева лаж крунски доказ пропасти бх правосуђа. А ево зашто.  

Само у БиХ, у  року од петнаест дана, обични лажљивац може постати кредибилни свједок, па онда опет лажљивац.  Само у БиХ државни министар ујутро може бити осумњичени, а поподне жртва лажног пријављивања. Само у БиХ се друга особа правосуђа може неусагласити сама са собом. Петнаест дана, дакле, отишло је у неповрат. 

Петнаест дана су правосудни, полицијски, обавјештајни и разноразни унутрашњи и спољни органи потрошили да се усагласе да је Јосип Шимић само лажов. И ништа ни више нити мање од тога. Сада, када је његовим лажима истекао рок трајања, када је употријебљен и злоупотријебљен – Јосип Шимић је још и напуштен.

А док се државни, полицијски и правосудни врх бавио човјеком који је слагао, негдје иза медијских кулиса нестао је случај референдум на којем је писало Милорад Додик и други. Негдје успут изгубио се Кемал Чаушевић са припадајућих двије милијарде марака.

И бројни докази  под омотом списа на којима је писало Драган Човић и други испали су приликом транспорта из државног тужилаштва у кантонално, из кантоналног у државно, из државног у кантонално, из кантоналног у федерално, из федералног у кантонално, из кантоналног у застару.  Истопио се Кељмендијев сладолед Адоладо, потрошила се и струја Елведина Грабовице, а ненамјенски новац и станове Нермина Никшића однијеле су поплаве.

И Себијини уговори са пријатељицама, и тендери Насера Орића, и Шпирићев шећер, и Лагумџијин рекет, и кладионице Гордане Тадић. Све је нестало. Све, осим Јосипа Шимића, четири грама грама марихуане које је пронашло Тужилашво БиХ, двије-три копиране читанке за шести разред и 150 килограма кријумчарене прасе. По хитном поступку.

Извор: Зурнал.инфо