Шпански археолог рјешава мистерију

Урађено је ово у оквиру истраживања палеолитске умјетности на подручју БиХ и земља Балкана.

„На стијени је исписан нека митолошка прича и урађене сцене које се могу видјети издалека и вјероватно са неког важног пута који је пролазио испод подножја овог брда Великог Стоца. Било је очито да је овдје било култно мјесто . Испод окомите и глатке стијене људи су прво запалили велику ватру и очадили је а онда урезали знакове да би их истакли бијелом бојом “, каже археолог Руис.



Он објашњава да се на сцени виде представе орлова, коњаника и свастика.

„Баш према представи коњаника и његове опреме може се закључити да је ријеч о средњовјековном периоду, прецизније о раном или развијеном средњем вијеку, „ додаје Руис.

Руис сматра да је боја којом су цртани знакови једна врста каоилина обогаћена минералима да се добије одређен пигмент.



„Захваљујући квалитету боје, окомитој косој стијени на коме је урезано „писмо“ је преживјело хиљаде година и ако се не умјеша људски фактор то може издржати још много вијекова. Битно је да се знакови не додирују и да се у подножју стијене не ложи ватра“, прецизира Руис.

Овај доктор археологије истиче да је свака врста умјетности на стијенама значајна јер је натписа на стијенама у балканским земљама веома мало зато се приступило истраживању ове области и систематизовању археолошке грађе.

Археолог Александар Јашаревић сматра да једино ископавања у подножју стијене могу ријешти мистерију писане стијене.

„Тај материјал остаци угљена а посебно са првобитног огњиша кад је стијена намјерно чађена може се анализирати и датовати путем угљеника како би се утврдила његова старост“, каже Јашаревић.

Јашаревић наглашава да у Републици Српској постоје стручњаци и институције које саме могу реализовати овај пројекат.

„ За пројекат нису потребна нека велика средства а довољне су три седмице археолошких ископавања да би се дошло и до већих резултата“, закључује Јашаревић.

За ову стијену везано је низ народних предања. Једно од њих каже да се испод стијене некад налазио извор који су мјештани зачепили па је вода избила с друге стране палине Таре у Перућцу правећи најкрарћи водоток у Србији Ријеку Годину дугу тачно 365 метара.

БН телевизија