Српски народ "љуби" богомољу

У лепоту и красоту, где је и станиште белоглавог супа, коју је природа издашно даровала, „сабрали“ су се многи мештани тог и околних села, али и они који су се давно одселили, али нису заборавили свој завичај, као и њихови пријатељи, кумови и сродници из места са обе обале Дрине и расејања.

Црква је јуче, у сасвим новом, још лепшем руху, споља и изнутра, урађен је нов иконостас, фасада, комплетно је преуређен древни зворник, а урађена је нов парохијски дом.

Све то, са свештенством из Азбуковице, освешатао је епсикоп Лаврентије, који је рекао да је „Бог издашан према овом крају, дарујући му природу, коју би радо пожелео свако на свету, али и бистре, паметне, вредне,верујуће, частољубиве, праводљубиве и радољубиве људе“.

За лепше лице богомоље и њеног окружења, поред епископа Лаврентија и свештенства, велике заслуге припадају добротворима и онима који је, вазда, у срцу носе, као што је протојереј ставрофор Стојадин Павловић, садашњи директор Патријаршијске управа Српске православне цркве, који је овај храм опслуживао раних осамдесетих година као парох бачевачки.

-У то време, у Горњој Трешњици, је било око 5000 „душа“, а сад је око 1200-прича прота Павловић и додаје да је школа пре три и по деценије имала више од 200 ђака, а сада само четири.

"А, једна је од најстаријих школа у западној Србији. Људи су се селили, али, ево, и ова светковина показује да су, духовно, увек били и остали на пардесовским огњиштима и уз своју богомољу, где су крштавани и венчавани и они и њихови преци.Зато је данас наставак литургија било дружење, као својевстан пример саборности, љубави и блискости овдашњих људи, ма где живели.

(БН/В.Митрић)