Пронађена масовна гробница Срба

"Чланови експедиције располагали су са неколико фотографија које су урадили италијански војници почетком септембра 1941. и оскудним писаним материјалима који су само приближно описали локацију стратишта", рекао је за Срну предсједник Удружења "Јадовно" Душан Басташић.

Он је појаснио да је за одлуку о одласку на терен пресудна била фотографија из истог периода снимљена са самог стратишта, која је у архив Удружења стигла недавно из Италије, а на којој је видљив шири простор око тог мјеста.

"Велику помоћ у лоцирању стратишта пружио је локални мјештанин, добар човјек и познавалац терена који није одустао од потраге ни онда када се чинило да ће мисија бити неуспјешна", каже Басташић.

"Успињући се по тешко приступачном и стрмом терену, на око 300 метара ваздушне удаљености од мора, недалеко од увале Малин, екипа је стигла до мале висоравни благог нагиба са које је био видљив крајолик истовјетан ономе на 76 година старој фотографији", рекао је он.

Мада је од љета 1941. природа учинила своје, на том мјесту, удаљеном око шездесет метара од руба висоравни Форнажа на сјеверу, како каже Басташић, јасно су видљиви трагови педесет метара дугог рова и неколико других, двадесетак метара дугих постраничних ровова гдје је убијена 791 жртва.

"Тек доласком на мјесто злочина може се претпоставити какав тежак и мучан пут су прешле жртве ходајући скоро два километра по каменој пустињи од мјеста логора Слана до мјеста гдје су биле мучене и убијене. Ништа лакше није било ни женама са дјецом које су од логора у Метајни у утроби брода биле превезене до увале од које је требало прећи око пола километра оштрог успона до ископаних ровова", истиче Басташић.

Он је додао да су чланови експедиције снимили низ фотографија и видео-записа, а локација и пут до ње снимљени су ГПС апаратом.

"На том мјесту, злочин је почињен ноћ уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, када су усташки злочинци непосредно пред затварање логора Слана и Метајна од стране италијанске војске имали намјеру да побију све преостале логораше", подсјећа Басташић.

Он је рекао да су се сутрадан ујутро, након што су усташки злочинци довршили крвави пир, пијани и крвавих униформи, прикључили литији која се кретала улицама града Пага и завршила у католичкој цркви у центру града.

Басташић наводи да су, због распадања тијела жртава и страха од загађења воде за пиће, италијански војни санитарци двадесетак дана након злочина извршили ексхумацију и спаљивање тијела чији су пепео и нагорјеле тјелесне остатке затрпали у исте ровове у којима су жртве биле убијене.

"Пошто терен рта Слана обилује подземним водама које током кишних периода извиру и сливају се према мору, пепео и остаци спаљених тијела ношени су протеклих осам деценија према плавој гробници пашких врата гдје је љета 1941. своје животе завршио највећи број жртава, од њих најмање 8.020 убијених на овом хрватском острву“, наводи Басташић.

Он указује да данас на острву Пагу, на мјесту некадашњег логора, нема споменика који би подсјећао на стравичну судбину недужних жртава, Срба и Јевреја.

Спомен-плоча у ували Слана, постављена 1975. године, разбијена је 1991. а оне обновљене 2010. и 2013. године, разбијене су након свега неколико дана.

"Потомци жртава окупљени око удружења `Јадовно 1941.` у јуну 2015. године на мјесту некадашњег логора Слана, на брежуљку између српског и јеврејског логора поставили су и освештали Часни крст", додао је Басташић.

(Срна)