Будимилија: Нови сјај старе школе

Одборник у Скупштини општине Рудо и предсједник Грађевинског одбора за санацију школског објекта Илија Арсић каже да од његове изградње није било значајнијих улагања ни грађевинских интервенција.

„Доскора оронула, запуштена и од зуба времена начета школа добила је ових дана ново лице и биће, као некад огледало овог села. Реновирано је све од подова, плафона, зидова, промјењена је кровна конструкција, а изграађен је и санитарни чвор који је недостајао“, додао је Арсић.

Он је нагласио да су сређене двије учионице и зборница а набављен је и комплетан инвентар за њих као што су клупе и столице.
Док радови трају настава се одвија у најстаријој школској згради у овим крајевима у једној учионици.

„ Радим шест година у овој подручној школи и досад су услови за извођење наставе били веома тешки . Мемљиве учионице, прокишњавало је а санитарни чвор за дјецу био у дворишту. Школске клупе и столице се деценијама нису мијењале, „ испричала је учитељица Катарина Томашевић.

Томашевићева је претходно радила у централној школи у Рудом и каже да се, кад је овдје дошла да изводи наставу, било врло тешко да се привикне на другачије услове рада.

Друга учитељица Мирјана Пантовић из Прибоја каже да су реновирањем школске зграде сви на добитку и ученици и просвјетни радници али и народ овог краја који њене просторије може користити за свој друштвени живот.

„Захваљујући општини Рудо добили смо савремен простор за рад са новим учионицама и намјештајем. Све је чисто, свијетло условно за одвијање наставе и ваннаставних активности. Једва чекамо да се уселимо у нове учионице“, каже Пантовићева.

Она с поносом истиче да Будимлија има најмодернији школски објекат у општини а можда у у сусједним локаланим заједницама.
„Имамо тренутно 12 ученика у школи и наставни процес се одвија у двије комбинације, „ додаје ова млада учитељица.

Наводи да су сеоска дјеца вриједна, свестрана, бистра и радознала и да је са њима лако радити јер нису захтијевна.
Огромна предност руђанске у односу на сусједне општине што је успјела да и прије а и послије отаџбинског рата сачува село и уложи знатна средстава у развој пољопривреде.

Тако и овдје у Будимлији скоро да и нема напуштених кућа и запуштених имања.

(БН)