Под минама шума од 800 милиона КМ

Шумарски стручњаци објашњавају да се на једном хектару високе шуме са природном обновом просјечно налази око 350 кубних метара дрвних сортимената, а просјечна цијена једног „кубика на пању“ је 80 марака. Проста рачуница каже да је под минама и то само на подручју високих шума на површини од поменутих 28.290 хекатара заробљено шумско богатство у вриједности од скоро 800 милиона марака или прецизније 792.120.000 КМ.

Према цијенама по којима се у посљедње двије деценије изводи деминирање у БиХ, за послове техничког извиђања и деминирања цјелокупне површине од 56.419 хектара потребно је издвојити око 120 милиона КМ.

Међутим, портал ЦАПИТАЛ сазнаје да постоји варијанте по којој „Шуме Српске“ или Влада РС не би морале унапријед обезбиједити новац за деминирање.

„Постоје организације и фирме за деминирање које су спремне да посао наплате компензацијом, односно да деминирање наплате дрвним-шумским сортиментима у вриједности изведених радова. То практично значи да није потребно никакво додатно улагање од стране „Шума Српске“ или Владе РС, већ само добра воља да се прионе на посао и усвоје неопходни акти.

Дакле, деминерска фирма би за свој посао добила шумских-дрвних сортимената у вриједности од око 120 милиона марака, док би послије обављеног посла „Шумама Српске“ за експлоатацију постало доступно шумско богатство у вриједности од око 680 милиона КМ“, објашњава наш саговорник одлично упућен у послове деминирања, истичући да су у „Шумама Српске“ упознати са тим да су поједине деминерске фирме спремне на овакав аранжман.

„Укупно у 19 шумских газдинстава евидентирана су минирана подручја, од којих је највише у ШГ „Зеленгора“ Калиновик око 8.555 хектара, затим у ШГ „Вучевица“ Чајниче са око 8.045 хектара, ШГ „Сјемећ“ Рогатица око 7.137 хектара, ШГ „Височник“ Хан Пијесак око 5.271 хектара и ШГ „Трескавица“ Трново око 4.171 хектара“, наводи се у одговорима из „Шума Српске“.

Из овог јавног предузећа наводе и да је са Републичком управом цивилне заштите потписан Меморандум о сарадњи у фебруару 2015. године, након чега је одржан низ састанака са представницима шумских газдинстава, представницима локалних и Републичке управе цивилне заштите и Центра за деминирање БиХ (БХМАЦ).

„На неким подручјима проведен је процес реизвиђања због застарјелости, непрецизности и непоузданости података.

Постоје дефинисана подручја у шумским газдинствима која су релативно мала по површини, а чијим деминирањем би се отворило далеко веће подручје за експолатацију.

Тако би деминирањем шумских одјела Сјенокос-Стругови-Кичин у ШГ „Зеленгора“ био омогућен приступ дрвној маси у количини од 30.000 метара кубних. Слична ситуација је и у ШГ „Трескавица“ гдје би деминирањем одјела 102, 125 и 126 био омогућен приступ дрвној маси у количини од 10.000 метара кубних“, наводи се у одговорима.

У „Шумама Српске“ сматрају да се активности на рјешавању овог проблема морају наставити, те да је потребно поново дефинисати минирана подручја у шумском газдинствима, те израдом пројеката кандидовати подручја за деминирање.

Званични подаци БХМАЦ-а говоре да тренутна величина сумњиве опасне површине на мине у Републици Српској износи 242 км2, од чега се на шуме односи 162 км2 или 162.000 хектара.

„Детаљним информацијама о контаминираној површини којом газдују “Шуме Српске” не располажемо. Предлажемо да контактирате наведену институцију у вези додатних информација. Чланом 18. Закона о деминирању у БиХ дефинисано је да се средства за провођење Плана деминирања осигуравају из донаторских средстава, буџета институција БиХ и буџета ентитета, као и из других извора.

Јавно предузеће “Шуме Српске” до сада није учествовало у финансирању програма деминирања. Стратегијом противминског дјеловања БиХ 2009-2019. године планирано је ослобађање цјелокупне сумњиве опасне површине у БиХ, па тако и контаминиране површине којом газдује ЈП “Шуме Српске”. Листе приоритетних задатака за деминирање за сваку календарску годину усвајају владе ентитета прије почетка главне деминерске сезоне“, наводи се у одговорима БХМАЦ-а на наша питања.

Извор: Цапитал.ба