Парастос за 2000 српске дјеце

"Чланови нашег удружења интензивно обилазе мјеста страдања српског народа у Другом свјетском рату за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, а желимо да то у будуће наставе и младе генерације како се никада не би заборавиле невине српске жртве у Другом свјетском рату", рекла је
Срни предсједник Удружења Добрила Кукољ.

Из Српског народног вијећа /СНВ/ саопштено је да ће на Дјечијем гробљу у Сиску СНВ и Вијеће српске националне мањине града Сиска организовати Дан сјећања у спомен на страдање српске ратне сирочади која је у Сиску била заточена од аугуста 1942. до јануара 1943. године.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. године по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено звао "Прихватилиште за дјецу избјеглица".

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ-а, налазио се под покровитељством "Женске лозе усташког покрета" и "Усташке надзорне службе". Непосредно управљање "дјечијим прихватилиштем" било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци.

Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, такозвани Соколани, дворани женског Самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и такозваној Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора.

Дјеца су овдје, па и она најмања, од свега неколико мјесеци, морала лежати на поду, тек са танким слојем сламе, без одјеће и покривача.

Први транспорт у Сисак стигао је 3. августа 1942. године са укупно 906 дјеце. Дан послије долази још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дјеце.

У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дјецу. Овдје је током августа и септембра 1942. године од родитеља који су бирани за присилни рад у Њемачкој одузето 3.971 дијете.

Тако је од 3. августа 1942. године до 8. јануара 1943. године у Сиску било заточено 6.693 српских дјечака и дјевојчица са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.

Извор: Срна