Грантови Брчког под лупом

О крчми тог новца грађана која траје пуних 12 година, напокон се огласило и Правобранилаштво дистрикта које у писму упућеном влади и скупштини тражи одговоре о критеријумима за коришћења грантова, контроли и извјештајима о утрошку донираног новца, уз препоруку да се та издвајања смање утврђивањем лимита у односу на укупне приходе који ове године износе 232,3 милиона марака.   

Коначно, каже градоначелник Синиша Милић, који од почетка мандата форсира у влади одлуку о промјени креирања буџета коју ће упутити у скупштинску процедуру.   

„Иако признајем да још увијек има отпора за промјену у приступу креирању расходне стране буџета која се односи на грантове, мислим да и влада и скупштина морају мијењати праксу која у Брчком траје дуже од једне деценије а, испоставило се, није рационална и најмање прилагођена општој ситуацији и мјерама штедње гдје год то не угрожава функционисање инстиотуција и живота грађана. Истина, та сума за грантове у двије трећине износа није спорна јер проистиче из законских обавеза и социјалних програма, али се о 30-ак одсто тих средстава мора храбро и отворено разговарати“, одлучан је градоначелник Милић.

Његово размишљање дијели и предсједник Скупштине Есед Кадрић који је, након писма Правобранилаштва, најавио заказивање расправе.  

„Довољно је рећи да је по овим издвајањима из буџета Брчко „првак Европе“, а у прилог томе и чињеница да имамо на стотине којекаквих удружења и НВО уписаних у судски регистар које се уредно јављају за подршку и користе грантове. Контроле утрошка тог новца грађана и мјерења коначних ефеката одобрених донација и проведених активности, није било и нема их ни сада“, каже Кадрић и додаје да „приче о коруптивним активностима и манипулацијама с овом врстом буџетских средстава, имају основ“.  

Потврђује то и изјава независног посланика Вукашина Панића коме су се, каже, поједини грађани, жалили да им посланици након усвојених амандмана, траже поврат дијела одобрене суме.  

Иначе, странке у власти су и ове године кроз амандмане на буџет распоредиле „своје“ грантове од уобичајених 10 милиона марака за наводно исказане захтјеве и потребе грађана. Тако су,  по наметнутом националном кључу 4-4-2 (како дистрикт, наметнутом вољом супервизије и функционише), три Хрвата из ХДЗ-а из  тог „амандманског кола“ подијелила чак два милиона а 18 Срба и Бошњака, по четири. 

„Својеврсна политичка манипалација која траје и за коју зна сваки просјечан грађанин дистрикта. То је новац којим политичке партије купују бирачко тијело и кроје коначне изборне резултате“, отворен је у оцјени посланик Шемсо Саковић /СББ/, уз подсјећање да је буџет већине општина у БиХ мањи од вриједности грантова у Скупштини дистрикта.

Писмо Правобранилаштва је изазвало одобравање јавности. Хоће ли тај ехо, с обзиром да слиједи изборна година, допријети и до „звијезда гранта“ у клупама брчанске законодавне власти? 

(БН)