Словенци траже 1,4 милијарде КМ

Након парничног поступка који је Електрогосподарство Словеније против РиТЕ Угљевик покренуло пред Окружним судом у Бијељини, које се прогласило ненадлежним, Словенци су нудили нагодбу, а када Република Српска није пристала ни на то, одлучили су се за међународни арбитражни поступак.

Докле је стигао тај процес?

„То је још у процесу. Обављају се одређене активности на правом нивоу, прикупљају се одређене информације, размјењују документи и обављештења'', каже министар идустрије и енергетике у Влади Републике Српске Петар Ђокић.

Расправа пред арбитражним судом у Вашингтону требало би да почне најкасније до краја ове године. Ресорни министар би то требало да зна, јер је Влада Републике Српске, односно Електропривреда до сада за тај поступак потрошила око пет милиона марака на разне адвокатске канцеларије.

„Не знам колико је новца утрошено. Знам да су планирана одређена средстава за вођење тог арбитражног поступка, али мислим да није толико плаћено'', тврди министар Ђокић.

Да је плаћено тачно толико, иако министар не вјерује, доказује извјештај „Електропривреде Републике Српске“.

За услуге страних и домаћих адвокатских канцеларија плаћено је више од три милиона марака без ПДВ-а, те додатних пола милиона за преводиоце, вјештаке и правне консултанте, међу којима је и професор Витомир Поповић. 550 хиљада долара уплаћено је арбитражном суду у Вашингтону.

Трошкови се и даље гомилају те би до коначне арбитражне пресуде могли да буду дупло или чак тродупло већи.

Томе треба додати да „Електропривреда Републике Српске“ има и арбитражне спорове за Термоелектрану Гацко и Хидроелектране на Врбасу.

„То је врло забрињавајуће. Чак и у повољном исходу то је велики новац и не знам како ће се Електропривреда са тим носити'', истиче министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ Мирко Шаровић. Он упозорава да би, уколико изгуби и један од три спора, а посебно онај који се односи на Угљевик, енергетски сектор био у колапсу.

Поставља се питање да ли су трошкови арбитраже могли бити мањи те да ли је до арбитраже уопште требало доћи?

„Касно је сада о томе причати'', сматра министар Шаровић и подсјећа да је прилика пропуштена прије 5-6 година када је процес вођен пред правосудним институцијама Републике Српске.

„Словенци су тада правду тражили пред правосуђем у Републици Српској, али се оно прогласило ненадлежним. Да је тада пресуђено у корист Српске што је и са правне стране исправно, све би давно било готово'', истиче Шаровић и додаје да Република Српска није прихватила ни приједлог Словенаца о договорном поравнању, већ је ушла у сложену процедуру са неизвјесним исходом.

На питање да ли је могло другачије, ресорни министар у Влади Републике Српске Петар Ђокић одговара да не зна, јер тада није био министар.

Подсјећамо да Република Српска умало није изгубила арбитражни спор и прије његовог почетка, јер је Електрогосподарство Словеније након одбијања Окружног суда у Бијељини да се бави тим предметом, тужило државу БиХ.

Влада Републике Српске је негирала надлежност БиХ над предметом који се тиче РиТЕ Угљевик, односно онемогућила Правобранилаштво БиХ да их заступа. Међутим, када је стигло упозорење из суда у Вашингтону да нису уплаћена средстава за арбитражу, те да би се спор могао аутоматски ријешити у корист Словеније, Влада Републике Српске сматрала је да тај новац треба да плати БиХ.

У задњем моменту постигнут је споразум између Владе Српске и Савјета министара БиХ да Српска самостално води процес арбитраже. То значи да сама сноси трошкове спора, плаћа одштету ако изгуби арбитражу или добија поврат уложених средстава уколико се арбитражни спор ријеши у корист РиТЕ Угљевик.



БН телевизија