Ублажава упале и јача потенцију!

Почетком 17. века чичока је донесена је из Северне Америке у Европу где је данас широко распрострањена.

Често расте самоникла уз путеве, рубове шума, на насипима река и потока, а неретко се узгаја и као украсна биљка у вртовима. Врло је издржљива и отпорна на мраз, нарасте и до 3 метра висине, а цветови су јој лепи, интензивно жути, слични сунцокрету.

Млади пролећни изданци биљке могу се припремати пржени на уљу, како то раде у Јапану, али најдрагоценији део чичоке је њен корен - кртола неправилног облика, сличног кромпиру.

Кртоле чичоке копају се у касну јесен и врло су храњиви. Могу се припремити на исте начине као и кромпир, а укусом донекле подсећају на лешнике и артичоке.

Чичока се може припремити кувана, печена, као пире или салата (добро се слаже са маслиновим уљем), у питама, помешана у густој супи... Неки чак од кртоле чичоке пеку ракију.



Природни пробиотик

Осим што је врло храњива, чичока је и лековита. Богата је минералима (гвожђе, калијум, фосфор, јод, калцијум, цинк) и витаминима (Б, Ц, Д) те инулином који смањује ниво шећера у крви и природни је пробиотик - одржава равнотежу добрих бактерија у систему за варење и обнавља цревну микрофлору.

Чичока се препоручује дијабетичарима и онима који имају прекомерну телесну тежину, болести пробавног и мокраћног система и упалне реуматске болести. Такође се сматра афродизијаком који повећава мушку потенцију и плодност.

(Курир.рс/Ординација.хр)