Сви кредити неће бити враћен

Наиме, како се истиче, кредити у трећем кварталу ове године који се не враћају износе 11,1 одсто, што је чак нешто мање у односу на износ тих кредита у кварталу који му је претходио, када је тај удио износио 11,5 одсто. За покривање потенцијалних губитака насталих због немогућности наплате кредита, банке су издвојиле новац за покривање 76,5 одсто укупног износа ненаплативих кредита.

Ови подаци су се, судећи према подацима Европске комисије, одразили и на пад профитабилности банака, јер је банкарска "маржа" са 13,6 одсто пала на 12,1 одсто, а зарада у односу на укупан пласман износила је 1,7 одсто у односу на два одсто претходног квартала.

Да нешто не штима у банкарском систему у БиХ показује и податак да банке у сефовима имају много више новца од износа који би могле пласирати. Наиме, Базел ИИИ критеријуми дају банкама право да могу да пласирају кредите с покривеношћу од осам одсто реалних средстава "у сефу", док банке у БиХ, просјечно гледано, тај однос држе на нивоу од 15,7 одсто. То, практично, значи да би банке могле пласирати двоструко већи износ од оног који су пласирали.

Новак Кондић, економски експерт, истиче да је суштински проблем у томе што нема рјешења за покретање производње, који би онда омогућили банкама да пласирају кредите у те сврхе.

"Ми смо одустали од индустријализације, уништили смо оно што смо имали и зато нема тражње за банкарским новцем, изузев за куповину станова и некаквим споредним потрошачким кредитима, што не може довести ни до тражње средстава од банака нити банке могу да живе на некој малој каматној стопи и зато су још увијек камате високе", истиче он. Постоји опасност, како је рекао, да дођемо у ситуацију да штедише плаћају банкарима за чување њиховог новца.

"Док се нешто значајније не промијени, у смислу да се оживе производни капацитети које смо имали из бивше Југославије, такво стање ће бити само горе", рекао је он.

С оваквом оцјеном слаже се и економиста Изудин Кешетовић, уз напомену да постоје велики ризици за банке за пласирање кредита посебно у привреду, што присиљава банке да се крећу ка сектору кредитирања становништва, што, према његовом мишљењу, има негативне економске посљедице.

Мишљења је да држава нема потенцијал да преокрене ситуацију јер, како каже, финансијско тржиште у БиХ уопште није развијено.

"Постојећим системом доминирају банке, нема осигуравајућих институција, нема тржишта капитала, нема подршке корпоративном дијелу. Неразвијено финансијско тржиште има за посљедицу неповољне кредитне структуре", закључио је он.

(Независне новине)