Рецепт за побједу опозиције

Можда је то најбоља дијагноза стања у којем се данас налази опозиција у Републици Српској. Данас тај уходан, али неуспјешан начин дјеловања опозиције и припреме за опште изборе изгледа слично као и 2006, 2010, 2014. године.

Странке опозиције организују скупштине, пишу се програми, позиционирање унутар партија за кандидатске статусе на посланичким листама и грчевита унутарстранчка битка у којима пуца на све стране а поједнци незадовољни својим статусима прелазе у владајуће партије да би тако дошли до привилегија, јер 12 година је стварно дуг период за један живот а камоли политичку каријеру.

Оно што карактерише опозицију пред сваке опште изборе  је излазак за НСРС и ПСБиХ у више колона а да заједниче кандидате за највише иноксне функције предлажу и представљају јавности у крајњем законском року, минут до 12.

Мишљења сам да је то јако лоша стратегија која због ускостраначких интереса заврши тако да на крају једва дођемо и до заједничких кандидата у јулу мјесецу а онда је немогуће за 60 дана организовати озбиљну изборну кампању и пораз дође као нешто очекивано. 

Морам да признам да ми и овај пут то изгледа тако јер сви знамо кад на дневни ред дође ко ће и из које партије бити кандидат за коју функцију а поготово имена наступиће хаос, свађе и захлађење односа у опозицији до прољећа изборне године. Тад је касно за договор и ко игра на ту карту игра за актулну власт.

Просто анализирајући изборну статистику од 2006 до данас тај начин рада, дјеловања, стратегије, унутарпартијски и међупартијски односи-све то није дало резултат, уз један изузетак, а то је побједа Младена Иванића за српског члана Предсједништва БиХ, мада је и око његове кандидатуре била читава драма.

Данас нешто мање годину дана од општих избора у БиХ заиста је вријеме да опозиција промијени начин рада, дјеловања и осмисли побједничку стратегију и мудром тактиком спроведе побједнички концепт који ће у самом старту бити дефинисан успјехом.

Дозволићу себи потпуно неоправдано али искрено предложим опозицији нови побједнички концепт и увјерен сам да је ово пут промјене, пут побједе.

Опозиција у Републици Српској ако жели да покрене промјене мора да постане алтернатива!

Дуг је пут до тог циља и пред нама је озбиљан, одговоран пут у којем нема мјеста личним сујетама, страначким компромисима да би регионалне партијске структуре биле задовољене па тек онда на изборе.

Да би опозиција постала алтернатива и следеће 2018. године побједила на изборима мора имати капацитет односно легитимитет остварен на изборима и то:

1. Побједа кандидата опозиције за предсједника Републике Српске

2. Побједа кандидата опозиције за члана Предсједништава БиХ из Републике Српске

3. Број освојених посланичких мандата из садашње опозиције у НСРС мора бити најмање 35

4. Број освојених посланичких мандата у ПСБиХ мора бити најмање 6.

Кључно питање је како остварити тај резултат . Блиц одговор на прву би био да до тог циља опозиција не може доћи на начин како је до сада радила. Значи промјена креће од самих себе.

Зато без околишања, а након више од мјесец дана озбиљне резултатско-изборне анализе и разговора са најмање стотињак саговорника из различитих старосних, образовних, територијалних и партијских структура закључујем и предлажем сљедеће:

1. Да опозиција изађе са заједничким кандидатима за инокосне функције у новембру мјесецу ове године и одмах предложи персонално кандидате за исте функције.

2. Да опозиција усвоји одлуку да на опште изборе изађе са заједничким-јединственим листама за ниво НСРС и ПСБиХ.

3. Усвоји јединствен програм за опоравак-обнову наше отаџбине!

4. Предложи алтернативну Владу РС и делегира будућег премијера који ће именовати тим по секторима-министарствима који ће престављати будући министри у министарсвима Републике Српске а који ће имати за циљ спровођење програма (кључних 6 до 7 ресора)

Кратко да образложим зашто сам предложио бас овај концепт:

Неопходно је годину дана пред изборе изаћи са именима заједничких кандидата за предсједника Републике Српске и члана Предсједништва БиХ да би добили јединствену подршку свих опозиционих структура и оних који су против режимских кандидата и да у овој временски дугачкој кампањи искомуницирају практично са свим домаћинствима у Републици Српској.  

Нажалост, то је и могуће јер нас је све мање и ту нема компромиса. Терен, терен, комуникација нон-стоп од дана објаве кандидата за инокосне функције и ко то не може он неће бити побједник већ калкулант а народу је доста свега поготово испразних предизборних митингашења.  Кандидати за ове функције требају бити искључиво они појединци који у континуитету имају добар рејтинг у јавности.

Непоходно је да опозиција усвоји одмах у новембру одлуку да на изборе иде са ЈЕДНОМ ЈЕДИНСТВЕНОМ ЛИСТОМ за ниво НСРС и ПСБиХ. То је најтежа одлука, али то мора бити ИМПЕРАТИВ јер све друге комбинације ће довести опозицију у улогу која није алтернативна и свешће је на робовање унутрарпартијским циљевима и комбинацијама, а не бригу за промјене и заједнички резултат. Изговора да до тога не дође ће бити безброј и сви разлози ће бити плод страха а не вјере оних који их буду саопштили.

Бенефити ЈЕДНЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ ОПОЗИЦИОНЕ ЛИСТЕ су огромне! Под број један постајемо јасни и одлучни према сваком грађану/бирачу у РС у мноштву партија они не знају више коме да поклоне повјерење.

Ствара се ЦРНО-БИЈЕЛА изборна слика и јасан избор или ми (бијела боја, боја ослободиоца) или они који су читаву отаџбину у црно завили, јер су за ових 12 година уништили привредно финансијски систем РС.

У црно-бијелом концепту нема мјеста и простора за политичке концепте попут ДНС или Стевандићеве партије које свој раст базирају на лажној позицији политичког центра. У оваквом концепту баш попут социјалиста морају у чврст загрљај са СНСД а ту простор за раст и освајање опозиционих и неодлучних гласача не постоји.

Математичка изборна калкулација обезбјеђује опозицији синергијски резултат за НСРС по 2 минимално у изборним јединицама а у појединим чак и 5  директних мандата што у збиру значи минимално 27 директних +  7-9 компензација због озбиљних вишкова који ће остати од директних мандата (аутор овог концепта неће бити на компензационој листи на следећим изборима)  што износи 35+ мандата за НСРС. 

ТО ЈЕ ЈАКО ДОБАР РЕЗУЛТАТ и уз побједу опозиционог кандидата за предсједника РС даје реалну могућност за промјену власти на нивоу Републике Српске. Кад кажем реалне онда потпуно оправдано тврдим да би јединствена листа опозиције имала највећи број посланичких мандата од свих листа које би ушле у парламент.

То не само да даје могућност већ и обавезу Предсједнику Републике Српске да канидату за премијера те листе да  мандат за сатав нове Владе и то потуно легитимно. Све остале комбинације за 2 или три опозиционе изборне листе не могу да доведу до овог резултата коју би минимално остварила ЈЕДИНСТВЕНА ОПОЗИЦИОНА ЛИСТА. 

За противнике овог концепта овом приликом желим да поновим ону чувену тезу коју смо сви заједно много пута до сада изговорили. Промјене у РС зависе од укупног резултата опозиције, а не појединичног успјеха неке опозиционе партије или појединца.

Зато драги пријатељи опозиционари, памет у главу јер и и уз побједу нашег кандидата за Предсједника Републике Српске то неће бити довољно за промјене ако резултат буде како то предвиђању истраживања, а то је максималан резултат у 2 или 3 колоне од 25-30 мандата.


Пун погодак за овај концепт би дала измјена Изборног закона БиХ која би резултате странака за мандате у скупштини рачунала односно дјелила са редним бројевима 1,2,3,4,5...а не као до сада 1,3,5...

Што се тиче заједничке листе за ПСБиХ овакав наступ за који и не постоји много отпора у опозиционим структурама доноси прилику да у изборној јединици број 3 престигне СНСД и ту за разлику од прошлог пута освоји 2 директна мандата. Уз претпоставку да ће ДНС ићи самостално резултат би у тоталу са комензацијама био егал однос 6:6. Чини ми се да ће овај пут странке са сједиштем у Сарајеву имати простора да нападну чак 2 компензациона мандата јер ће њихова тактика бити да овај пут иду у двије колоне. Социјалисти и Стевандићева странка немају ни промил шансе да самостално освоје комензациони мандат.

Побједом за члана предсједништва као и прошли пут и уз егал на позицији за ПСБиХ добијамо пун легитимитет да опет учествујемо у формирању скупштинке већине и да из наших редова предложимо пресједавајућег Савјета министара БиХ који ће у следећем мандату бити Србин. Сложићете се да је и ово фантастичан разултат и потпуно преузимање одговорности на свим нивоима БиХ.          

Програм мора бити јединствен и мора да буде сублимација програма свих опозиционих партија јер  да би били јасни грађана морам изаћи са рјешенима за опоравак и обнову Републике Српске који ће бити јединствен.

Познајући лично стручне људе у свим опозиционим странкама вјерујем да ће се око овога врло брзо сложити и за кратко вријеме направити програмски концепт који ће сви у ових годину дана преносити грађанима широм наше отадзбине.


Обавеза је да сва реформска и кључна законска рјешења усвојимо одмах након конститутивне сједнице скупштине НСРС у следећем сазиву а прије формирање Владе РС која ће имати обавезу да спроводи већ зацртану политику и програм са којим ће бити упознати сви грађани.

Формирање алтернативне владе Републике Српске и представљање њеног будућег премијера није маркетиншки трик већ искрена жеља да грађанима представимо тим људи и кандидата за министре који ће водити будућу Владу РС и који имају јасан план и начин како даље у овој тешкој финансијској дубиози.  Ту алтернативну владу треба да воде политичке и стручне личности од кредибилтета који су потпуна супротност од тренутне поставе неспособне Владе РС. Тако ћемо бити јасни свима и грађани ће знати кога бирају и ко ће сутра водити кључне ресоре  а не као актуелна власт у којој искљуциво један човјек одлуцује састав будућег кабинета Владе РС. Значи јасан програм, стручност, преданост, отвореност и комуникација идућих годину дана ће обезбиједити да се у сам изборни проце укључи много носиоца политика а самим тим и велики броја кадрова који ће бити у могућности да искомуницирају програм будуће владе са свима. Све ово треба примјенити али са другим надлежностима и за Савјет министара БиХ али рачунајући само на предсједавајућег и максимално 3 српска министра.

Заиста у реализацији овог концепта би учествовало никад више кадрова и тимова, то једноставно мора доњети добар резултат и у јавности али и на изборима.

Овај пут нећу о другом стубу кампање који ја називам ДАН ИЗБОРА али само ћу рећи да јединствен наступ опозиције на свим нивоима омогућава фантастичан предуслов за контролу изборног процеса и делегирање најбољих 6000 људи који ће бранити побједу на бирачким мјестима а коју осјећам да је ту пред нама.

Да не заборавим опозиција мора као један од кључних услова за одржавање легалних избора  поставити  у вези измјена Изборног закона и то да гласачки листићи морају бити скенирани прије убацивања у провидне гласачке кутије. Уколико до тога не дође увјерен сам да ће режим у Републици Српској опет масовно покрасти изборе, како манипулацијиом бирачким одборима тако и старим системом куповине гласова тзв. бугарским возом.

И ТО ЈЕ ТО, ЗВУЧИ ЈЕДНОСТАВНО И ВЕЋ МНОГО ПУТА ДО САД ИЗГОВОРЕНО, НАПИСАНО АЛИ ИСКРЕНО САМ УВЈЕРЕН ДА ОД ПОТПУНЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ОВОГ КОНЦЕПТА ЗАВИСИ ПОБЈЕДА НА ИЗБОРИМА И ТОЛИКО ЖЕЉЕНЕ ПРОМЈЕНЕ! ОВО ЈЕ ЈЕДНОСТАВАН РЕЦЕПТ И АКО ИЗБАЦИТЕ САМО ЈЕДАН ЊЕГОВ ДИО ОНДА РЕЗУЛТАТ НЕЋЕ БИТИ УСПЈЕШАН.

ДО ТАДА ОСТАЈЕ ДА ВИДИМО ДА ЛИ ЋЕ ПОБЈЕДИТИ ВЈЕРА, РАЗУМ, ЈЕДИНСТВО, ЛОГИКА И ЈАСНА СТРАТЕГИЈА или ће као до сад бти само калкуланство, политиканство, нејединство, импровизација која је не само опозицију већ и Републику Српску довела до изумирања.

Да вјера побиједи страх, живјела нам наша отаџбина Република Српска!

Пише: Адам Шукало, посланик у Народној Скупштини Републике Српске