"Сепаратисти се угледају на Еx Yу"

Владе држава широм Европе углавном не показују заинтересованост за узрок каталонске независности, медјутим владе у Берлину, Паризу, Лондону и другим европским државама не желе распад Шпаније и не мисле да сепаратисти имају правну или политичку основу за то.

Када је у питању ближа анализа ситуације, уједињени фронт ЕУ прикрива слабу карику или двије, наведено је у анализи ФТ, уз навођење примјера некадашње југословенске републике Словеније.

Док су каталонски сепаратисти напредовали са кампањом ријечи подршке упућене су из Словеније. Предсједник Словеније Борут Пахор је 1. октобра, када је Мадрид хаотични референдум о независности Каталоније прогласио незаконитим, рекао је да су многи Словенци "срцем" уз народ Каталоније.

Емотивна приврженост Словенаца према каталонским сепаратистима је разумљива, наведено је у чланку.

Словенци су на референдуму 23. децембра 1990. гласали за отцијепљење од Југославије, а 25. јуна 1991. словеначка скупштина је усвојила Темељну истину о самосталности и независности Словеније и преузела контролу својих граница, чиме је та република изашла из бивше СФРЈ.

Послије тога је почео десетодневни рат, јер југословенска власт није признала словеначку самосталност, а који је завршен одласком припадника ЈНА из Словеније.

"Словенци пореде своје искуство као малог народа који живи под, како су тада сматрали, доминацијом Срба у Југославији, док је Каталонија под влашћу Мадрида", пише Финанциал Тимес.

Како је наведено, лидер сепаратиста у Каталонији Карлес Пуџдемон посјетио је Словенију 1991. године и "дивио се мирним и демократским начинима на које Словенци постигли своје циљеве".

Ипак, становници Каталоније нису уједињени када је у питању независност као што су били Словенци. Излазност у Словенији била је већа од 90 одсто, а 90 одсто Каталонаца гласало је за независност од Шпаније, али је у Каталонији излазност била 43 одсто. Бирачи који су били против независности бојкотовали су референдум.

Каталонији недостаје компактност Словеније, пише у чланку. Према подацима каталонских власти из 2013. године, око 46 одсто становника Каталоније говори шпански као главни језик, 36 одсто говори каталнонски, а 12 одсто оба језика подједнако.

Додаје се да је јасно да већина оних који говоре шпански језик желе да њихов регион остане део Шпаније.

ФТ наводи да постоји разлика и када је у питању лидерство. Може се сматрати да премијер Шпаније Маријано Рахој има "тежак" приступ каталонској кризи, али он није некадашњи диктатор Франциско Франко, нити бивши српски лидер с краја 20. века Слободан Милошевић. Шпанија је демократија.

Оцјењује се да је можда највећа разлика та што је референдум о независности Словеније добио подршку моћних страних влада. Каталонија и Курдистан нису имали такву подршку.

Извор: Бета