Депозити преко 11 милијарди марака

Према рочној структури, орочени и штедни депозити у септембру 2017. године износили су 5,44 милијарде КМ, што представља 49,4 одсто укупних депозита становништва, а од тога краткорочни депозити (с роком орочења краћим од годину дана) имали су 504 милиона КМ или 9,3 посто, а дугорочни 4,94 милијарде КМ или 90,7 посто. Трансакциони рачуни и депозити по виђењу износили су 5,58 милијарди КМ или 50,6 посто укупних депозита становништва.

Током претходних пет година, евидентан је континуиран снажнији пораст депозита у домаћој валути, јер су на крају 2012. године учествовали у укупним депозитима становништва са 36,4 одсто, а сада су достигли готово 50 одсто.

Тако, депозити становништва у КМ валути износе пет милијарди КМ и имају 45,4 посто учешћа у укупним депозитима, а депозити у еврима износе 5,47 милијарди КМ и имају учешће од 49,6 одсто. Депозити у осталим страним валутама износе 549 милиона КМ и имају учешће пет одсто у укупним депозитима становништва.

Депозити становништва континуирано расту, упркос чињеници да просјечне плате и пензије не биљеже значајан пораст. У поређењу са стањем на крају септембра прошле године, депозити су порасли за чак 770,9 милиона КМ или 7,5 одсто.

Упркос ниским каматама на депозите, грађани настављају с држањем депозита у домаћим банкама, што је показатељ успостављеног повјерења у банкарски сектор и у систем осигурања депозита.

Свјетским даном штедње обиљежава се сјећање на Први међународни конгрес штедионичара, одржан 31. октобра 1924. године у Милану, на којем су представници свјетских штедних установа тражили излаз из кризе коју је проузрочио Први свјетски рат, те су закључили да штедња представља темељ раста и развоја.

Важност штедње је несумњиво велика и у данашње вријеме, јер штедишама омогућава да створе резерве за будућу потрошњу и могуће финансијске тешкоће, а штедња, истовремено, ствара предуслове финансијским институцијама за кредитирање реалног сектора економије, наводе из ЦББиХ.

Извор: Анадолија