Пљуште прозивке Додиковог судије

Војсилав Димтријевић, дугогодишњи суда Врховног суда Републике Српске упутио је отворено писмо бившем колеги, предсједнику ВСТВ-а, Милану Тегелтији, које преносимо у цјелости.

Као дугогодишњи судија Врховног суда Републике Српске обраћам Ти се овим путем због оне латинске „Qуи тацет цонсентире видетур”, односно “ко шути изгледа да се слаже”, јер не желим да се сложим да закључцима ВСТВ-а БиХ поводом „Информације Центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске“ који су усвојени на сједници од 25. и 26. октобра ове године. Исто тако не слажем се ни са Твојим накнадним образложењем које си изнио у медијима.

Мада су прва четири закључка непотребна, на њих нећу трошити вријеме. Најспорнији је пети закључак којим ВСТВ тражи од Министарства правде БиХ, Савјета министара БиХ и Парламентарне скупштине БиХ да, по хитној процедури, изврше допуну члана 44. Закона о ВСТВ-у БиХ у смислу увођења изузетне могућности за разрјешење судије или тужиоца без проведеног дисциплинског поступка, с тим да ова промјена задовољи “све неопходне правне стандарде и захтјеве Европске конвенције за заштиту људских права”.

Ако се има у виду да постојећи Закон о ВСТВ у члану 56. тачка 14. садржи дисциплински прекршај “осуда на казну затвора због извршеног кривичног дјела, или ако је проглашен кривим за кривично дјело које га чини неподобним за вршење дужности судије“, да ратни злочини, злочини против човјечности и злочин геноцида не застарјевају, онда се поставља питање коме треба нови механизам за разрјешење судија ван дисциплинске одговорности, када већ постоји законско рјешење да се све судије „са ратном прошлошћу“, а које су починиле неко од поменутих кривичних дјела могу одстранити из суда у дисциплинском поступку на основу правоснажне кривичне пресуде. Само, у том случају треба засукати рукаве, прикупити доказе, подићи оптужнице и исте одбранити на суђењу, а то је јако тешко. Пут до правоснажне осуђујуће кривичне пресуде је дуг и тежак. Ми који радимо тај посао знамо то.

Зато, сумњам у добронамјерност поменутог закључка и основано сматрам да се ради о покушају заобилажења кривичног и дисциплинског поступка, а у сврху лаког одстрела неподобних судија, све увијено у форму „правних стандарда и захтјева Европске конвенције за заштиту људских права”. Желим да Ти отворено кажем да ћу се свим правним средствима борити против овога закључка, чак да га прихвати извршна и законодавна власт, што сматрам мало вјероватним.

На овом мјесту морам додати и једну личну ноту. И сам сам бивши судија Војног суда Бања Лука, истог оног суда у коме си Ти у послијератном периоду направио своје прве судијске кораке. И нећу ћутати када неко пљује, па и посредно, на оно што сам(о) за вријеме рата радио(ли) и судио(ли). И данас сам поносан на тај дио своје каријере и све и једну пресуду из тог периода, а било их је много, и данас бих потписао.

Познато ми је да ратни рад војног правосуђа у цијелој Босни и Херцеговини никада није био предмет било каквог кривичног поступка, како домаћег тако и Хашког трибунала. Колико је мени познато, ни један судија у Босни и Херцеговини никада није био позван на кривичну одговорност за неко од ратних кривичних дјела и по томе се разликујемо од извршне, законодавне и војне валсти.

Лично сматрам да је војно правосуђе у цијелој Босни и Херцеговини дало велики допринос успостављању какве-такве законитости у току рата, што, признаћеш, није било нимало лако. Овај мој став Теби је добро познат и јавно сам га заступао, у својству Републичког јавног тужиоца Републике Српске, у вријеме укидања војних судова, када сам тражио да све судије тих судова буде инкорпорисане у правосудни систем.

Стога, ако ико има било какве доказе против неког од носилаца правосудне функције у вези њихове “ратне прошлости” нека изволи да их подастре, али у кривичном поступку, гдје су права јасно дефинисана и нема бојазни да ће бити угрожени “правни стандард и захтјев Европске конвенције за заштиту људских права” иза којих се Ти и ВСТВ сакривате, а у суштини дајете за право онима који сматрају да желите да направите ревизију свих именовања судија (реформа реформе) и на тај начин поново уведете немир у правосудну заједницу..

Зато у име очувања достигнутог нивоа независности правосуђа позивам те, Милане, као најодговорнијег, да поново размислиш и да на сљедећој сједници ВСТВ поново размотрите поменуте закључке, у свјетлу бројних критика које су ових дана на Твоју адресу упућене.

Извор: Агенције