Свака шеста породица гладна

Бреме сиромаштва, надаље се наводи, нарочито погађа младе који припадају маргинализованим групама: избјеглице, расељене, особе са инвалидитетом, младе ромске националности, те незапослене, многочлане породице, дјецу и самохране родитеље. Младе жене су чешће изложене опасности од сиромаштва, посебно оне које су изложене насиљу и самохране мајке. Сиромаштво је распрострањеније међу руралним становништвом.

“Стопа сиромаштва највећа је код домаћинстава с троје и више дјеце и износи 19,7 посто, док је 24,5 посто, стопа сиромаштва код брачних парова који живе с дјецом и другим сродницима у истом домаћинству, те 20,4 посто код самохраних родитеља са другим сродницима” наводе из ДЕП-а.



Један од фактора социјалне искључености јесте финансијска доступност образовању. Стопа уписа дјеце из сиромашних породица у средње школе много је нижа од просјека. Надаље, ученици који не наставе похађати средњу школу се након завршетка основне школе налазе у ризику од сиромаштва (57 посто посто их је у категорији сиромашних). 

У извјештају је наведено и да је приступ здравственим услугама отежан јер су капацитети медицинског кадра знатно мањи од ЕУ просјека што онемогућава адекватан и правовремен приступ пацијенту. Око 15 посто становништва БиХ нема јавно здравствено осигурање.

Макроекономска (не)стабилност

Извјештај  се дотакао и економске ситуације у БиХ и према  подацима које су навели  током  2016. године БиХ  је остварила раст бруто домаћег производа од 3 посто што је непромјењена стопа раста у односу на 2015. годину. То је, надаље се наводи, имао утицаја на благи раст запослености и смањење стопе незапослености  која је и даље међу највећим у регији. 

Према њиховој оцјени, општи ниво цијена у земљи је остао стабилан, а спољнотрговински биланс се побољшао. Међутим, робни дефицит од 7,2 милијарде КМ у платном билансу чини око 24 посто БДП-а и указује на проблем конкурентности економије БиХ. Такође, стране директне инвестиције у БиХ се и даље смањују.

"Према Глобалном индексу конкурентности за 2016/2017. годину БиХ, за разлику од претходних година, није забиљежила знатне промјене у свом рангирању јер је доспјела на 107. мјесто од 138 земаља (у 2015. години је била на 111. мјесту од 140 земаља)", истичу из дирекције.

Према њиховом мишљењу, ниска конкурентност БиХ економије има своје коријене у ниском обухвату образовањем и образовном систему који не припрема адекватно кадрове за модерно тржиште рада.

У 2016. години свега десет посто радно способног становништва има више или високо образовање, док проценат радноспособног становништва са завршеном средњом школом износи 52,1 посто. Образовни систем у БиХ није инклузивног карактера и не придаје му се значај који му је одговарајући, иако представља веома важан стуб у приступу социјалној укључености и образовању у ЕУ.

Да би Босна и Херцеговина адекватно одговорила на изазове прилагођавања Еуропској унији, те да би се осигурало учинковитије и дјелотворније пружање услуга грађанима, из ДЕП БиХ истичу како јавна управа у БиХ мора побољшати сарадњу и транспарентност између свих нивоа власти, уједначити систем планирања и ускладити га са финансијским оквиром.

Извор: ДЕП/Бука