Признање Косова није неопозиво
Признање држава у међународном праву је политички акт, па је слично томе и повлачење признања независности политички акт.
Србија
Не постоји општа забрана да се повуче једном издато признање, изјавио је извршни директор Међународне адвокатске коморе са седиштем у Лондону Марк Елис у интервјуу за радио Слободна Европа.
Он је то рекао након саопштења српских власти да је јужноамеричка држава Суринам повукла признање независности Косова, али и косовских власти које тврде да о томе још нису званично обавештене.
Према Елисовим речима, у међународном праву постоје две главне теорије о признавању држава - конститутивна и декларативна.
Према конститутивној теорији, држава је држава једино ако је признаје значајан број других држава - дакле, признање других држава услов је за саму државност.
Декларативна теорија процењује да ли држава испуњава објективне критеријуме државности, а на основу ове теорије, каже Елис, признање друге државе, као што је случај конститутивне теорије, ирелевантно је за статус државности.
"Уопштено гледано, на основу декларативне теорије, признање државе у међународном праву је политички акт, за разлику од законског. Сходно томе, у међународном праву не постоји дужност да се држава призна, нити право да држава буде призната. Слично томе, повлачење признања је политички акт, и као такав не постоји општа забрана или обавеза о повлачењу једном признате државе, као што је случај Суринама. Према томе, мислим да је тешко за Косово да тврди да је признање државе трајно неопозиво", истакао је Еллис.
Он додаје и да постоји још један аргумент који се односи на бечки режим споразума.
"У овом сценарију се каже да су унилатерални поступци, као што је признање државности, немодификовани, осим уколико постоји значајна промена околности, као што је нестанак једне државе, као на пример Југославије. Ја у сваком случају нисам заговорник тог аргумента", рекао је Елис.
(Агенције)
Он је то рекао након саопштења српских власти да је јужноамеричка држава Суринам повукла признање независности Косова, али и косовских власти које тврде да о томе још нису званично обавештене.
Према Елисовим речима, у међународном праву постоје две главне теорије о признавању држава - конститутивна и декларативна.
Према конститутивној теорији, држава је држава једино ако је признаје значајан број других држава - дакле, признање других држава услов је за саму државност.
Декларативна теорија процењује да ли држава испуњава објективне критеријуме државности, а на основу ове теорије, каже Елис, признање друге државе, као што је случај конститутивне теорије, ирелевантно је за статус државности.
"Уопштено гледано, на основу декларативне теорије, признање државе у међународном праву је политички акт, за разлику од законског. Сходно томе, у међународном праву не постоји дужност да се држава призна, нити право да држава буде призната. Слично томе, повлачење признања је политички акт, и као такав не постоји општа забрана или обавеза о повлачењу једном признате државе, као што је случај Суринама. Према томе, мислим да је тешко за Косово да тврди да је признање државе трајно неопозиво", истакао је Еллис.
Он додаје и да постоји још један аргумент који се односи на бечки режим споразума.
"У овом сценарију се каже да су унилатерални поступци, као што је признање државности, немодификовани, осим уколико постоји значајна промена околности, као што је нестанак једне државе, као на пример Југославије. Ја у сваком случају нисам заговорник тог аргумента", рекао је Елис.
(Агенције)
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
6
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
8
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
7
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
11
Лордан Зафрановић добио награду "Планетарни Тесла" за животно дело
3
Коментари (8)
Бј
Да Србија није побрала Југославенски статус питање је ко би је признао.
Дјекна
Политичко рјешење је како ракете кажу.
Медјунардно
Признање се стиче тек пријемом у медјународне организације а посебно УН и тек онда је држава у правом смислу држава. Држава постоји ако има територију, становништво и власт али уласком у УН тек може да у правом смислу дјелује као држава у супротном је полудржава или протекторат који траје колико је то некоме у интересу и потпуно зависна од "власника" и слузи испуњавању његових жеља јер на другој страни има правне државе које не дозвољавају да буде дрзава.
милос
То је само једно од висе разлицитих мисљења. Рецимо јуце УСА амбасадор у Пристини реце да је признање неопозиво - ист као када склопите брак и пред матицарем казете оно субоносно 'да' висе нема опозива-предомисљања него једино суд својим рјесењем мозе 'развести' ткј брак.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.