БиХ на свјетском дну по пословању

Подијељено по областима, налазимо се на 175. мјесту по лакоћи, односно тешкоћи отварања нове фирме, а на 166. мјесту по добијању потребних дозвола. На 137. мјесту смо по процедурама за плаћање пореза, а на 122. мјесту по приступу електричној енергији.

У поређењу с осталим земљама по књижењу имовине налазимо се на 97. мјесту, а на 71. по способности државе да омогући испуњавање уговорних обавеза између пословних субјеката.

Најмање проблема, судећи према тој студији, имамо при прекограничном пословању - у тој области смо на 37. мјесту на свијету.

Према овој студији, у БиХ је потребно 65 дана да се покрене бизнис, а за то је потребно проћи 12 различитих процедура. Свјетски лидер у овој области је Нови Зеланд у којем вам за покретање бизниса треба пола дана и који има само једну процедуру коју треба спровести. У тој области од нас су бољи Хрватска, која се налази на 87. мјесту, те Црна Гора на 60. мјесту.

У случају да желите извадити грађевинску дозволу, у Сарајеву су вам за то потребна 193 дана и 16 процедура. Поређења ради, у Јужној Кореји, која је најбоља у тој области на свијету, издавање дозволе траје 27 и по дана. С друге, пак, стране, Данска је најбоља по најмањем броју процедура, па тако за издавање дозволе треба проћи укупно седам процедура.

За регистрацију ваше имовине у БиХ вам је потребно 24 дана и седам процедура, а шампионима у овој области је укупно потребно једна процедура и један дан.

Још једна од потешкоћа с којима ће се сусрести инвеститори у БиХ је лакоћа добијања кредита. Према овој студији, од нула до 12 поена, при чему је 12 најбољи резултат, БиХ је остварила седам поена у области примјене кредитних уговора. Када су кредити у питању, најслабији смо у области поузданости враћања кредита, гдје смо укупно оцијењени с 12,1 у односу на 100 максималних поена.

Велике су потешкоће и када се ради о примјенама уговора, па је тако за судско поравнање дугова у БиХ потребно 595 дана, док су у Сингапуру за то потребна 164 дана. Међутим, студија показује да је много више забрињавајућа чињеница да у БиХ трошак поступка у просјеку износи чак 36 одсто вриједности уговора, док је у Исланду, свјетском шампиону у овој области, трошак само девет одсто.

Некада примјене нових закона могу да открију који су то рањиви дијелови закона, тј. који захтијевају побољшања. Тако, на примјер, залог може подразумијевати и покретну имовину попут машинерије, банковних рачуна или дионица компанија с ограниченом одговорношћу.

"Закон допушта велику слободу у дефинисању инструмената обезбјеђења, као и обезбјеђења дуга. Самим тим, компанијама је обезбијеђена значајна флексибилност у смислу заложених средстава", наведено је у студији.

БиХ се спомиње и у дијелу који говори о финансијској дисциплини, па је тако наведено да укључивање микрофинансијских институција у систем кредитних извјештаја доприноси вишем степену финансијске дисциплине. Ово такође значи и да је смањен ниво неквалитетних кредита.

"Покретање бизниса у БиХ је на неки начин олакшано смањењем плаћања минималног оснивачког капитала за друштва с ограниченом одговорношћу, што је довело и до повећања ефикасности нотарског система", наведено је.

У Савјету страних инвеститора поручују да извјештај не изненађује јер у својој структури и анализираним показатељима региструје потешкоће на које јасно указује и Савјет у издању "Бијеле књиге", односно Пословног барометра који су издали.

"Актуална економска ситуација, резултати извјештаја, низак ниво страних директних улагања, ниска запосленост, низак стандард и куповна моћ становништва, као и негативна демографска кретања јасно указују на потребу и хитност реформског дјеловања. Примјеном истих економских политика могу се добити само исти, односно недовољно добри резултати, дакле потребне су одлучне промјене и реформе", наводе они.

(Независне новине)