Због кога је све Додик одустајао?

Тачније, ово ће бити трећи пут да власт одустаје од реферерендума, а сваки пут након састанака или са међународним факторима, или након консултација са Александром Вучићем.

Власт Републике Српске на челу са СНСД-ом, најављивала је тај референдум још прије седам година.

Први корак ка провођењу ове намјере било је усвајање Закона о референдуму Републике Српске, што је и учињено 2010. године, упркос бурној рекацији међународне заједнице.

Убрзо након тога, предсједник РС Милорад Додик најавио је расписивање референдума на којем ће грађани одлучивати о томе да ли прихватају наматнуте одлуке ОХР-а, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ.

ПРВО ОТКАЗИВАЊЕ: ДОЛАЗАК КЕТРИН ЕШТОН У БАЊАЛУКУ

Већ 2011. године, догађа се први разлога за залеђивање такве одлуке, а то је долазак тадашње високе представнице за спољну политику и безбједност ЕУ, Кетрин Ештон.

Ештонова је допутовала у Бањалуку и након састанка са Додиком, најавила почетак структуралног дијалога о правосуђу.

То је за Додика било довољно да објелодани како постоји разлог за отказовање најављеног референдума, за који тада није постојала одлука Народне скупштине.

“Европска унија спремна је да помогне БиХ, да отвори дијалог о раду правосуђа и активира механизме као одговор на све дилеме”, рекла је Кетрин Ештон у Бањалуци 2011. године.

Међутим, прошле су године, и до данашњег дана структурални дијалог није ништа промијенио.

ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ О РЕФЕРЕНДУМУ

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 2015. године приједлог о одржавању референдума о раду Суда и Тужилаштва БиХ.

Већина у НС РС је гласала да подржава одржавање референдума на подручју Републике Српске с питањем:

“Да ли подржавате неуставно и неовлаштено наметање закона од високог представника и међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на простору РС”.

„Док се Срби оптужују за геноцид и злочине против човјечности и удружени злочиначки подухват, покоји Бошњак који је оптужен за ратни злочин се само терети за индивидуална дјела, а не по командној одговорности“, рекао је тада Додик.

Референдуму су се противили посланици Српске демократксе странке. Шеф клуба посланика те странке Вукота Говедарица је казао да је приједлог референдума „обрачун Милорада Додика са сопственом политиком“.

„Ви сте они који сте нас довели у ову ситуацију… Већ сте једном одустали од референдума и одмах вам могу рећи да ћете опет то учинити“, рекао је Говедарица.

Представници Европске уније у БиХ заједно са амбасадама Сједињених Америчких Држава (САД-а), Велике Британије, Француске, Њемачке и Италије су поводом одржавања сједнице у НС РС о референдуму издали саопштење којим су рекли да се треба радити на „оснажењу правосуђа у цијелој БиХ“.

ДРУГО ОТКАЗИВАЊЕ: ВУЋИЋЕВА “МОЛБА”

Убрзо након доношења одлуке о расписивање референдум о Суду И Тужилаштву БиХ, у Београду су се састали предсједник РС Милорад Додик и тадашњи премијер Србије, Александар Вучић.

Једна од тема разговора свакако је била одлука Бањалуке о којој је брујао читав регион.

Вучић је тада изјавио:

“Иако нисам на отворен начин постављао то питање, ради се о сувереној одлуци Републике Српске. Замолио сам, у име Србије, да само још једном размотре одлуку. Захвалан сам што поштује то виђење Србије, за које мислим да је у овом тренутку целовито свеобухватно и озбиљно.”

Вучићева изјава, очигледно, имала је ефекта, јер је посљедица београдског састанка било замрзавање одлуке о расписивању референдума о државном правосуђу.

ТРЕЋЕ ОТКАЗИВАЊЕ НА ПРИЈЕДЛОГ ВЛАДАЈУЋИХ

Клубови посланика владајућих странака у Народној скупштини упутили су недавно иницијативу да се сазове Посебна сједница Парламента, на којој ће бити стављена ван снаге ранија одлука о референдуму.

Убрзо је та сједница и заказана за понедјељак, 6. новембар 2018. године.

И овај пут,  као и свих претходних година, ова тема изазвала је жучну полемику између владајућих и опозиције.

(прварепублика.цом)