Десет година траже дјечака
Тачно данас се навршило десет година од како је деветогодишњи дјечак Милош Тодоровић, из изнајмљене куће У Вишеграду, гдје су му родитељии привремено живјели, узео лопту и отиша да се игра на Спортском центруу „Ушће“ на обали Дрине.
Република Српска
Дјечак је тада нестао а у Дрини је пронађена само његова лопта. За несталим дјечаком узалудно су трагали полиција, рониоци а највише његови родитељи, јавља дописник БН телевизије из Вишеграда.
И данас су Милошева мајка Слађана и отац Митар са тринаестогодишњим сином Гаврилом били на обали ријеке. Само сузе, уздисаји и грч на лицу несрећних родитеља.

„ Са сликом Милоша у очима лијежемо и устајемо, једемо и радимо, у цркви се Богу молимо. Сумњали смо да је и отет, да је живот завршио у Дрини али никаквих доказа немамо. Најгора је ова неизвјесност, исчекивање, бол који данима прожима груди“, јада се отац Митар.
Родитељи су прије десет година отишли из села Велетова у подстанаре у Вишеград да им син не би сам пјешачио кроз шумо до школе у седам километара удаљеном Добруну.
И данас то чине због другог сина. Започету кућу у вишеградском насељу Вучине нису завршили јер немају новца . Ни једно од њих није запослено.
„ Живим од дана до дана од надничења и посне велетовске земље. За мене нема посла у граду јер се овдје само страначки запошљавају. Зато смо разапети између Велетова и Вишеграда и све због малог школарца Гаврила“, испричао је Митар Тодоровић.
Неутјешени родитељи, људи сломљене душе, ипак гаје наду да ће се, како кажу, Милош једном, изненада појавити на путу преко ливаде у Велетову.
(БН телевизија)
И данас су Милошева мајка Слађана и отац Митар са тринаестогодишњим сином Гаврилом били на обали ријеке. Само сузе, уздисаји и грч на лицу несрећних родитеља.
„ Са сликом Милоша у очима лијежемо и устајемо, једемо и радимо, у цркви се Богу молимо. Сумњали смо да је и отет, да је живот завршио у Дрини али никаквих доказа немамо. Најгора је ова неизвјесност, исчекивање, бол који данима прожима груди“, јада се отац Митар.
Родитељи су прије десет година отишли из села Велетова у подстанаре у Вишеград да им син не би сам пјешачио кроз шумо до школе у седам километара удаљеном Добруну.
И данас то чине због другог сина. Започету кућу у вишеградском насељу Вучине нису завршили јер немају новца . Ни једно од њих није запослено.
„ Живим од дана до дана од надничења и посне велетовске земље. За мене нема посла у граду јер се овдје само страначки запошљавају. Зато смо разапети између Велетова и Вишеграда и све због малог школарца Гаврила“, испричао је Митар Тодоровић.
Неутјешени родитељи, људи сломљене душе, ипак гаје наду да ће се, како кажу, Милош једном, изненада појавити на путу преко ливаде у Велетову.
(БН телевизија)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (1)
Незаједно
Годину касније нестао је дјецак у Медједји код Висеграда. Сто њега не споменете и његове родитеље. У цему је разлика?!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.