Српски језик изазвао панику

Јецков је доспела у жижу јавности након што је, у парламентарној расправи о пензијама, говорила на српском језику што је засметало неким посланицима хрватског Сабора. Ствар је до апсурда довео председник Сабора Горан Јандроковић када је због српских реченица у Сабору објавио да је "тражио правно тумачење од надлежних саборских служби".

Посланици из партија десног центра су почели да "бомбардују" заступницу Јецков јер се обратила на некаквој "мешавини србохрвашчине", пише Јутарњи. 

Наводи се да већ површан поглед на биографију Јецков открива доста. Рођена је у Винковцима, али средњу школу завршила је у Краљеву, а дипломирала као 33-годишњакиња на Привредној академији у Новом Саду. Очито је, дакле, да је живела у Србији, и вероватно и због тога, говори српски, примећује лист и додаје да је уосталом, већ приликом полагања заклетве у парламенту најавила чиме намерава да се бави у Сабору, рекавши: "Ми ћемо водити бригу о положају српске националне мањине, који тренутно није баш задовољавајући. Посебно нам је важно образовање на српском језику и ћириличном писму, законодавно је то добро уређено, но постоје ту и проблеми, а тичу се регистрације школа на српском језику и ћириличном писму". 

Њен страначки колега Драган Црногорац, који је у Сабору био између 2012. и 2015, присетио да је на његов српски примедбе својевремено имала искључиво десничарка, сада европарламентарка Ружа Томашић. 

"Само је она (Томашић) нешто једном коментарисала. Реч је о томе да сви долазимо у Сабор из различитих делова Хрватске и говоримо како се говори у нашим крајевима. Био сам годинама и градски већник и нитко ми није никад ништа приговорио, сви су ме разумели. Познато је да се код нас у Славонији, одакле је и Драгана Јецков, увек доста говорило екавицом, без обзира на националност. Ово сада је хајка неких десних удружења, које знамо куда би водиле Хрватску, а мислим да председник Сабора није имао спреман конкретан одговор, па је рекао да ће тражити правно тумачење", рекао је Црногорац. 

Запитао је и да ли би Сабор сада требао да запосли неколико професора хрватског језика, који би исправљали заступнике сваки пут кад би казали нешто што није у складу с тим језичним стандардом. "То нема смисла", закључио је Црногорац. 

За Јутарњи је интересантно да Јецков, када је у Сабору говорила српски, нико није због тога напао, па чак ни због, како се наводи, "банализације језика којим је о себи говорила у трећем лицу". 

Иако су се они којима смета екавица, на пример, могли позвати на последњи попис становништва из 2011, према којем у Хрватској живи 186.000 Срба, и њих 52.000 се изјаснило да им српски њихов материњи језик, а око 70 посто су се декларисали као грађани који говоре на хрватском језику. 

"Другим речима, за разлику од Драгане Јецков, хрватски Срби говоре хрватским језиком, али с обзиром на страх од деснице, немојмо се изненадити ако влада ускоро оснује и Комисију за суочавање са српским језиком и екавицом", наводи Јутарњи. 

Лист, наиме, најпре поставља питање сме ли се у хрватским државним институцијама говорити српским језиком и екавицом. "Смета ли уху овдашњих људи када уместо 'умировљеник' и 'мировина', чују 'пензионер' и 'пензија', или 'Румунија', а не 'Румуњска'. Најзад, шта ако је то што је мање-више све што је изговорено о пензионерима, пензији, плати и Румунији - тачно", пита Јутарњи. 

"Али како је десно послдњих година маинстреам, 'плата' и 'пензионери', постали су нешто због чега ће се водитељи емисије о култури на ХТВ-у тврдити да се њиховом јавном употребом крши хрватски Устав, а десни колумнист проницљиво закључити да ће, ни мање ни више, четничка кокарда ускоро осванути усред Хрватског сабора", наводи лист.

(Б92/Тањуг)