Популарни глумац није заборављен

Када ће се то догодити, у општинској управи у Српцу нису могли рећи, али је сасвим извјесно да ће се коначно остварити идеја коју годинама покреће овдашње СКПД „Просвјета“, а зачету у вријеме прошле власти у овом граду. „Неопходно је да се још изгради постоље за спомен-бисту, за БН каже начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности општине Србац Марко Михољчић.

„Након опште подршке, нарочито србачких културних посленика и мјештана Разбоја, бисту смо наручили у Београду, а у медјувремену заснивали нови градски парк гдје смо намјеравали да је поставимо. Испријечиле су се неке граничне и административне баријере код превоза Угљешине бисте од стране Хрвата. Због тога је, углавном, дошло до кашњења“, каже бивши начелник Драго Ћирић.



Краће вријеме пред прошли рат, ЈУ Центар за културу у Српцу носио је име глумца Угљеше Којадиновића, али је оно избрисано из непознатих разлога. Сада ни једна установа у овом граду не носи његово име. Било је покушаја да се на Угљешином гробу организује културна манифестациуја „Сусрети пјесника – књижевника“, али ни она није заживјела.

Којадиновић је родјен 1936. године у Разбоју, код Српца. Прве глумачке кораке начинио је као гимназијалац у Бањалуци, гдје је играо у драми „Мртви не плаћају порез“. Након гимназије опредјелио се за Академију за казалишну умјетност у Загребу, а стални ангажман је имао у позоришту „Комедија“. Био је потом члан Хрватског народног позоришта. Афирмацију је стекао улогама у филмовима и ТВ-серијама: Лицем у лице“, „Каја, убит ћу те“, „Непокорени град“, „Доктор Младен“, „Мачак под шљемом“, „Просјаци и синови“, „Вело мисто“…

Угљеша Којадиновић је умро у 46. Години живота и по својој жељи сахрањен у родном мјесту Разбоју, у гробљу поред Врбаса. На надгробном споменику, по личној жељи“ стоје ријечи: „Уморан од живота, од устију, уморан од човјека, кренух свом удесу, својој крхотини“.

Његовој сахрани присуствовали су бројни познати и популарни у то вријеме југословенски глумци, који су Којадиновића сматрали глумачком величином.

Вријеме је да му почаст ода и његов завичај, да се не заборави.

(БН/ С. К.)