Човић посјетио усташко сједиште

Из кабинета хрватског члана Предсједништва БиХ саопштено је да је Човић прије два дана присуствовао миси у цркви Светог Леополда Мандића у Мелбурну, која делује у склопу Хрватског католичког центра (ХКЦ) у том граду. Такође је објављено да се лидер ХДЗ БиХ том приликом састао са челницима ХКЦ и, како је речено, упознао с њиховим радом, пише Блиц.
 
Међутим, из кабинета предсједавајућег Предсједништва БиХ ниједном ријечи не наводи се то да Хрватски католички центар у Мелбурну већ дуже од пола вијека важи за окупљалиште и расадник најрадикалнијих хрватских екстремиста, као и логистичку базу усташке емиграције која је из тог центра организовала бројне терористичке акције на простору бивше Југославије.

Горљиви поборници НДХ

Некадашњи високи функционер Службе државне безбједности СФРЈ и Србије Божидар Спасић, који је 70-их и 80-их година прошлог вијека био директно ангажован на оперативним пословима у вези с дјеловањем усташке емиграције у Аустралији, за “ЕуроБлиц” објашњава да је ХКЦ у Мелбурну од самог оснивања био сједиште најрадикалнијих хрватских националиста и горљивих поборника усташке НДХ.

- Тај центар је 1961. године основао католички свештеник Јосип Касић, који је прије одласка у Аустралију одлежао вишегодишњу робију због непријатељског дјеловања против уставног поретка СФРЈ. У том центру је, између осталог, била осмишљена и покренута терористичка акција “Феникс”, односно упад тзв. бугојанске групе на планину Радуша 1972. године. Вође те терористичке акције, браћа Амброзије и Адолф Андрић, били су активни чланови Хрватског католичког центра у Мелбурну – подсјећа Спасић.

БиХ као хрватска покрајина

О томе кога је предсједавајући Предсједништва БиХ посјетио у Мелбурну и “упознао се с њиховим радом” може се, између осталог, закључити и преслушавањем бројних аудио-снимака објављених на Yоу Тубеу гдје покојни оснивач ХКЦ, велечасни Јосип Касић, јавно велича усташку НДХ. У једном од својих предавања Касић тако говори да се Хрватска “граничи са Италијом, Мађарском, Србијом, Македонијом и Албанијом”.

- Хрватска се налази од Трста до Београда, од Јадранског мора до Дрине, заједно са Санџак покрајином, те од Муре, Драве, града Суботице до Будве – говорио је Касић, прецизно цртајући границе Павелићеве нацистичке творевине и присвајајући и дијелове Србије и Црне Горе тој фантомској држави.

Босну и Херцеговину, чији се предсједавајући Председништва прекјуче усхићено похвалио посјетом његовим духовним насљедницима, наведени католички свештеник помињао је искључиво као “хрватску покрајину”.

Политички поени

Предсједник Одбора за безбједност Народне скупштине РС Миланко Михајилица оцјењује да Човићева посјета усташкој емиграцији у Аустралији представља незапамћени скандал.

- Човићева убјеђења су његов проблем, али он нема право да функцију предсједавајућег Предсједништва БиХ злоупотребљава за прикупљање политичких поена у нејекстремнијем дијелу свог бирачког тела – каже Михајилица.

Човић жели пажњу из деведесетих

- Кључна порука коју сам покушао да пошаљем у свим разговорима с нашим људима на Новом Зеланду и Аустралији је да нам од њих не треба помоћ материјалне природе, већ пажња каква је, напримјер, постојала деведесетих година према Хрватској, али у смислу везивања за нас. Једноставно, да имамо лоби у свијету који ће пратити интересе Босне и Херцеговине, а и хрватског народа у БиХ – изјавио је Човић за Фену, резимирајући резултате вишедневне посјете Новом Зеланду и Аустралији.

Када је у питању хрватска дијаспора, Човић истиче да је у тим разговорима инсистирао на националном заједништву око свих тема које треба ријешити како би хрватски народ “до краја био једнакоправан у БиХ”.

- Толико је велика подршка и посебно је импресивно колико је овдје наших људи који разумију односе и ситуацију у БиХ и којима је стало да свакодневно комуницирају с нама и да се држимо заједно. И њима је важно да и кроз Хрватски народни сабор пошаљемо поруку свима који брину о БиХ да није лако подијелити хрватски народ и на тој подјели га елиминисати из политичког живот БиХ. Сви су разумјели да су за нас сувише важни наредни избори, нови Изборни закон и потреба да након тога мијењамо и организацију државе која ће кроз европски пут осигурати нашу једнакоправност с друга два народа – наглашава Човић.

Павелићев дом

Хрватски културни центар у Мелбурну одржава присне односе са Хрватским домом у том граду, који је до прије неколико година носио име усташког поглавника Анте Павелића, а у чијем холу се и данас налази његова велика биста с исклесаним ликом.

Тек након бројних интервенција и приговора српских досељеничких удружења према аустралијским властима, Хрватски дом у Мелбурну из свог назива уклонио је име злогласног усташког вође.

 (Вијести.ба)