Сваког дана крај каријере је све ближи…!

Икер Касиљас више није онај стари, ни у ком погледу. Сениорску каријеру у Реал Мадриду започео је са само 18 година, а сада има дупло толико и логично је да је дошло до замора материјала.

Легендарни шпански чувар мреже добио је престижну награду Златно стопало, које се додељује активним играчима који су превршили 28 годину живота и имају вансеријска достигнућа у фудбалу, али је након тога открио да увелико размишља о окончању каријере.

„Сваког дана дана сам ближи томе да склоним рукавице у страну. Волео бих да останем у фудбалу, али не знам у ком својству. Али, дефинитивно желим да будем укључен у фудбалски свет“, рекао је Касиљас.

Каријера садашњег чувара мреже Порта била је блистава…

„Много сам доживео срећних тренутака од тренутка када сам почео. Морам да будем захвалан овом спорту, који ми је дао толико радости и толико пуну туге, али увек се сећам срећних тренутака. Иза играча су навијачи који пате и верују у свој тим. Имао сам прилику да много људи учиним срећним“.

Сваком играчу такве каријере било би изузетно тешко да одабере најбљег међу саиграчима с којима је делио дрес, али Касиљас нема дилему.

„У Мадриду сам имао срећу да се поклопим са Зиданом, игралом изврсне класе. Сви који су га видели уживо како игра, уживали су гледајући га. Био је предиван на лопти. А у Шпанији, то је веома тешко. Пре осам година шпански фудбал је доживео хисторијски тренутак, а уколико бих морао да се вратим на њега, то би био Андрес Инијеста, као главни пример Шпаније која осваја титуле“, рекао је Касиљас и наравно рекао да су му освајање Лиге шампиона 2000. године и Светско првенство 2010. у Јужној Африци најзначајнији тренуци у каријери.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес