Самоћа - болест озбиљнија од пушења и гојазности

Епидемија усамљености

Модерна медицина помаже све већем броју људи да живе дужим и здравијим животом него икада до сада, али новија истраживања показују да нову пошаст представља све присутнија друштвена изолација - самоћа.

Научници упозоравају на "епидемију усамљености", која утиче на развој бројних здравствених проблема.

Резултати студије Америчког удружења психолога показују да су код особа са вишеструким друштвеним контактима изгледи за изненадну смрт нижи за чак 50 одсто.

Усамљеност штети срцу и изазива карцином

Метаанализа спроведена на 148 студената из САД, Европе и Аустралије показује да друштвена изолација, усамљеност и одлука да особа живи сама значајно утичу на рану смрт.

Подаци прикупљени у оквиру више стотина разних студија спроведених међу милионима испитаника дају снажне доказе о значају друштвених контаката за физичко здравље појединца.

Усамљени људи чешће пуше, гојазни су и ређе вежбају. Усамљеност се повезује са повећаном опасношћу од развоја карцинома дојке и кардиоваскуларним проблема.


Пораст броја хронично усамљених

Научници тврде да је 2010. године око 35 одсто људи старијих од 45 година било хронично усамљено, а само деценију раније било их је тек 20 одсто.

Као разлог за то наводе се све више домаћинстава са по једним чланом, већа стопа развода и снажније фокусирање на друштвене мреже, него на стварне животне контакте, преносе научни портали.

Није неопходно живети сам да би се осећао усамљено

Особа не мора бити физички сама да би се осећала усамљено. Усамљено је 43 одсто старијих људи, иако их само 18 одсто живи само.

Према подацима немачког Центра за особе треће животне доби, особе које се осећају искључено или друштвено изоловано имају више изгледа да се осећају усамљено.

Утиску да "не припадају нигде" у модерно доба све чешће доприноси изражено сиромаштво.

Б 92
фото:интернет