У ЕУ се оснива неки нови НАТО

У перспективи, оно што дио олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моћи. Европска војска је почетни корак у стварању европске федералне државе, што желе Француска и Њемачка, наводи тај портал.

Како преноси Ројтерс, потписивање Споразума о сталној структурној сарадњи (ПЕСКО)промовишу Француска и Њемачка.

Након вишегодишњег смањења трошкова у Европи и ослањања на САД кроз НАТО, Француска и Њемачка се надају да ће споразум ујединити нације у чвршћој одбрамбеној сарадњи, која подразумијева војнике и оружје.

Поред Француске и Њемачке, досад су Италија, Шпанија и још око 16 земаља ЕУ обећале да ће се придружити пакту, који би званично могао да ступи на снагу у децембру, када се буду састали лидери ЕУ.

Велика Британија, која намјерава да напусти Унију откако је одржан референдум о "брегзиту" 2016. године, неће учествовати у споразуму, додаје Ројтерс, позивајући се на наводе званичника које агенција не именује.

Велика Британија дуго је покушавала да заустави сарадњу ЕУ у области одбране, сматрајући да би то довело до формирања војске ЕУ.

Западноевропска унија, војни савез основан 1948, као претходница НАТО-а, престала је да постоји ступањем на снагу Лисабонског споразума. Овај споразум укинут је 2010, а организација је престала са радом наредне године.

Још раније је Западноевропска унија утопљена у НАТО, каже Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду.

Шта ће се догодити са ПЕСКО-ом?

Хоће ли ова организација у заметку бити стављена под "кишобран" НАТО-а и може ли функционисати паралелно са Сјеверноатлантском алијансом?

ПЕСКО је предвиђен Лисабонским споразумом из 2009, каже Јанковић, највишим правним актом ЕУ и у првом периоду функционисаће паралелно са НАТО-ом. То што досад није заживио посљедица је француско-британске сарадње, а и Америка је имала велики утицај на политику ЕУ.

"Сада је дошло до дјелимичног разлаза — прво, дошло је до ’брегзита‘, што је Нијемцима и Французима изговор да покрену овакву врсту паралелног војног савеза; друго, Доналд Трамп је најавио и заиста покренуо измјену неких политика САД према ЕУ и према америчком ангажману у Африци. Трећи разлог је мигрантска криза", каже Јанковић.

Формални покретач иницијативе за формирање ПЕСКО-а је Француска, предсједник Емануел Макрон је у јулу најавио стварање европске војске, то је поновио и у септембру, а њемачка канцеларка Ангела Меркел придружила му се након избора у Њемачкој, објашњава Јанковић генезу иницијативе за потписивање ПЕСКО-а.

"Њихов примарни план, оно што би жељели, јесте да се створи европска војска као један од стубова будуће европске федералне државе, коју би требало да чине Француска и Њемачка, а потом и Италија и Шпанија, као друге најважније земље. Зато им је, између осталог, и битно да Шпанија остане цјеловита.

Зашто Италија и Шпанија?

Зато што су најмногољудније, послије Њемачке и Француске, и што се налазе у Медитерану, гдје су главни интереси ЕУ, а и преко њих иде пројекција силе, како се надају у Берлину и Паризу, према Африци", каже Јанковић.

Питање је колико чланица ЕУ заиста жели да учествује у овом пројекту, наставља Јанковић, колико је њих ту да подмеће клипове у точкове француско-њемачкој иницијативи за рачун Вашингтона и Лондона.

"Пољска у сваком случају не може нити жели да се одрекне војног савезништва са САД да би ушла у загрљај Њемачке. Њемачка је тога свесна. Такође је прилично тешко замислити да ће се балтичке државе одрећи савезништва са Америком. Грчка због Турске не може ни да помисли да напусти НАТО, јер само то што су обе земље чланице НАТО-а гарантује одржање каквог-таквог мира", објашњава Јанковић.

Основни циљ је, понавља Јанковић, стварање европске федерације, а заједничко улагање у војне програме није ново. У пројекат "Хоризонт 2020" укључени су највећи европски произвођачи оружја.

"Све то упућује да овога пута заиста постоји жеља да се опредељује новац за стварање таквог једног пројекта. У перспективи, оно што део олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моћи", закључује Јанковић.

(б92)