Документована смрт 29 070 лица

Попис српских жртава је обављен у виду електронске и писане базе података која обухвата израду картона за сваку жртву по општинама, односно мјесту и времену страдања. Највећи број лица српске националности страдао је у првој и посљедњој години рата. Тако је 1992.године страдало 12 981 лице, а 1995.године 5 975 лица.

 „Ми смо до данас евидентирали 29 070 смртно страдалих лица српске националности, од чега 2 385 жена и 447 дјеце а у базу података је унесено 83 118 докумената која говорие озбиљности и садржају који су везани за једну жртву“, истиче Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица.

За попис су кориштени подаци из 109 општина и градова у БиХ. 629 лица није ушло у попис јер недостаје одређени број података како би, у складу са правилником, могли да се сматрају жртвом. Из Републичког центра поручују да ово нису коначни већ утврђени подаци до којих је до сада дошао Центар.

„Ми ћемо за ових 629 лица и даље вршити провјере што не мора значити да су сви жртве али ми смо оперативним радом дошли до тих имена и презимена али недостаје нам значајан број докумената који би потврдили да су та лица жртве“, каже  Којић.

Овим пописом добијена је до сада најпотпунија слика о броју страдалих Срба у протеклом рату. Ипак постоје одређена неслагања у другим истраживањима о броју српских жртава. Према подацима Републичког центра, истраживачко документациони центар из Сарајева је у свом истраживању умањио број српских жртава за 17,5 одсто, док је демографска служба Хашког трибунала тај број умањила за више од 21 одсто.



БН телевизија