Откривено зашто Амиши живе дуже
Мутација која ублажава знакове старења откривена код Амиша продужује становницима те изоловане заједнице живот за десетак година, показало је ново америчко истраживање.
Свијет
Установљено је да особе с једном нефункционалном копијом гена СЕРПИНЕ1 живе просјечно десет година дуже од осталих чланова амишких заједница.
Научници су студију провели међу Амишима који живе у Индијани и избјегавају 'замке' модерног друштва, међу којима су електрична енергија, аутомобили и лијекови.
Познато је да су Амиши изузетно здрави и за многе је то више од загонетке. Алергије код дјеце готово не постоје. У вишегодишњем испитивању амишке дјеце научници су наишли на само три случаја аутизма. У њиховим селима су врло ријетке болести савремене цивилизације, попут срчаних болести, рака и дијабетеса.
"Уопште гледајући, Амиши не користе предности модерне медицине, па је чињеница да просјечно живе око 85 година, врло занимљива", рекао је кардиолог, др. Даглас Вон, који је резултате истраживања објавио у часопису "Сциенце Адванцес".
Међу 177 тестираних Амиша, код 43 је пронађена споменута мутација.
Старење је за научнике један од највећих биолошких изазова па је откриће мутације која има овако снажан учинак на људски животни вијек врло занимљиво и необично.
"Изузетан је изазов откривати генетске предиспозиције за продужење животног вијека", каже др. Вон.
Старење прати низ негативних симптома, а ова мутација рјешава многе међу њима: од заштите од развоја дијабетеса до одржавања крвних жила еластичним.
"Открили смо нешто што, чини се, утиче на ниво молекула, хормона, еластичност ткива те на крају на продужење животног вијека код Амиша", закључује Вон.
Мутација резултира дужим теломерима, ситним дјелићима ДНК који утичу на дуговјечност и здравље. Изгледају попут заштитних капица на крају хромозома те одређују колико ће брзо станице да остаре, у којој смо мјери склони можданом удару или развоју рака, кардиоваскуларним болестима, претилости, васкуларној деменцији, дијабетесу и остеопорози.
Живот Амиша у затвореним заједницама омогућава очување мутације СЕРПИНЕ 1, каже др. Вон те додаје да је откриће изузетно добра платформа за будући рад на њеном проучавању.
"Проучавање оваквих јединствених заједница могло би нам дати више информација о дужини животног вијека од великих генетских студија", сматра Вон.
Извор: Индеx.хр
Научници су студију провели међу Амишима који живе у Индијани и избјегавају 'замке' модерног друштва, међу којима су електрична енергија, аутомобили и лијекови.
Познато је да су Амиши изузетно здрави и за многе је то више од загонетке. Алергије код дјеце готово не постоје. У вишегодишњем испитивању амишке дјеце научници су наишли на само три случаја аутизма. У њиховим селима су врло ријетке болести савремене цивилизације, попут срчаних болести, рака и дијабетеса.
"Уопште гледајући, Амиши не користе предности модерне медицине, па је чињеница да просјечно живе око 85 година, врло занимљива", рекао је кардиолог, др. Даглас Вон, који је резултате истраживања објавио у часопису "Сциенце Адванцес".
Међу 177 тестираних Амиша, код 43 је пронађена споменута мутација.
Старење је за научнике један од највећих биолошких изазова па је откриће мутације која има овако снажан учинак на људски животни вијек врло занимљиво и необично.
"Изузетан је изазов откривати генетске предиспозиције за продужење животног вијека", каже др. Вон.
Старење прати низ негативних симптома, а ова мутација рјешава многе међу њима: од заштите од развоја дијабетеса до одржавања крвних жила еластичним.
"Открили смо нешто што, чини се, утиче на ниво молекула, хормона, еластичност ткива те на крају на продужење животног вијека код Амиша", закључује Вон.
Мутација резултира дужим теломерима, ситним дјелићима ДНК који утичу на дуговјечност и здравље. Изгледају попут заштитних капица на крају хромозома те одређују колико ће брзо станице да остаре, у којој смо мјери склони можданом удару или развоју рака, кардиоваскуларним болестима, претилости, васкуларној деменцији, дијабетесу и остеопорози.
Живот Амиша у затвореним заједницама омогућава очување мутације СЕРПИНЕ 1, каже др. Вон те додаје да је откриће изузетно добра платформа за будући рад на њеном проучавању.
"Проучавање оваквих јединствених заједница могло би нам дати више информација о дужини животног вијека од великих генетских студија", сматра Вон.
Извор: Индеx.хр
Повезане вијести
Коментари (11)
глас народа
Зашто отворено не кажете?! Они се не вакцинишу и то је између осталог један од разлога што нико од њих нема алергије и живе дуже...
коме да завидим
Више завидим тим природно јаким и непристрасним људима него криминалцима из америчке администрације.
И јос да је
И јос да им је Цвијановицка мандатар зивјели би и преко сто година,кунем Вам се 113% ми реторти!
Са стране
Живе људи дуже јер су физички активни, једу здраву и немодификовану храну, не пију алкохол и газиране ствари и не нервирају се због оног што не могу да промене.
ДОXА
Немају Зељку и Милета....
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.