Српској стиже највећа рата дуга

Имајући у виду предвиђене приходе у буџету, то значи да ће сваких 3,5 марака које се слију у буџет наредне године да оде на отплату дугова.
 
Сервис дуга је за 104,3 милиона марака већи него ове године. У односу на 2012. годину, након што су уведене рестриктивне мере у јавној потрошњи и када су повећани порези и доприноси и укинут неопорезиви део дохотка, сервис дуга је већи за 355,3 милиона марака.

Укупна рата дуга повећава се из године у годину, с тим да унутрашњи дуг расте бржом динамиком. Разлог за то је што се Република Српска, у недостатку кредита од Међународног монетарног фонда, задужује на домаћем тржишту емитовањем трезорских записа и обвезница.

Тако ћемо наредне године да вратимо 442,9 милиона КМ унутрашњег дуга, а 299 милиона КМ спољног дуга. Рата унутрашњег дуга већа је за готово 95 милиона марака него ове године.

Јавни дуг Републике Српске је 4,2 милијарде марака или 42,1 одсто бруто домаћег производа. Процена Министарства финансија РС је да ће до краја године да буде 4,3 милијарде КМ или 43,08 одсто БДП.

Министар финансија РС Зоран Тегелтија каже да је циљ Владе РС да јавни дуг буде између 38 и 40 одсто БДП. Ипак, укупан дуг Републике Српске је око 5,4 милијарде марака у шта, осим дуга буџета и општина и градова, улази и дуг ИРБ РС и јавних предузећа.

- Нисмо ни близу презадужености. Кључно питање је структура дуга, услова задужења и намене. Нама нису потребна средства за текуће пословање, него за сервисирање обавеза из претходног периода и за капиталне пројекте. Наш јавни дуг је јако добар са аспекта рочности, каматне стопе и валутне клаузуле- тврди Тегелтија. Он каже да буџет РС не зависи од ММФ, те да траншу од ове међународне финансијске институције не очекује ни наредне године.

Опозиција је израчунала да ће до краја године укупан дуг Републике Српске бити већи за готово 100 одсто у односу на 2008. године када је дуг износио око 3,1 милијарди марака.

-На враћање раније узетих кредита од 2008. до 2017. године потрошено је око 4,5 милијарди марака што је равно половини годишњег БДП или 2,5 пута веће од годишњих прихода у буџет – подаци су опозиције.

(Блиц)