Додик нуди дил опозицији на изборима

Додик је понудио опозицији заједнички наступ на општим изборима наредне године и то на начин да два политичка блока дају по једног кандидата за двије функције које се бирају директно - предсједника РС и члана Предсједништва БиХ.

Ова понуда, тврде извори Истинито, није дошла случајно јер лидер ДНС-а Марко Павић не одустаје од намјере да се у оквиру владајуће коалиције избори да кандидатура за једну од двије предсједничке функције припадне његовој странци.

Уколико би опозиција прихватила Додикову идеју да оба блока дају по једног кандидата, што је мало вјероватно, логично је да би у том случају највеће странке унутар два супротстављена политичка блока у Републици Српској имале предност у односу на мање коалиционе партнере и да би се СНСД и СДС позвали на право јачег. На то циља Додик!

Будући да СНСД пошто-пото жели да обезбиједи себи мандат предсједника Републике, који за собом аутоматски повлачи и већу подршку бирача за парламентарне листе, али и могућност именовања мандатара након избора, јасно је да Додикова идеја није ни мало бенигна.

Наиме, у опозицији је већ преовладало мишљење да Младен Иванић има највише шансе за освајање једног од мандата, а уколико би Додиков приједлог био прихваћен, то значи да би СДС остао без иједне предсједничке кандидатуре.

Јасно је да би таква ситуација изазвала трзавице унутар Савеза за промјене, што и јесте примарни Додиков циљ. Други је свакако жеља да се Павић елиминише као будући кандидат за предсједника РС, јер би, по логици ствари, СНСД требао да коначно узврати подршку ДНС-у за све протекле изборне циклусе током којих је ДНС подржавао његове кандидате.



Варијанта у којој се два блока не договоре ни око чега, што је веома извјесно, за Додика је пуна опасности. Прва је да изгуби једну кандидатуру у старту и препусти је ДНС-у, друга да изгуби изборну трку и истане без иједне предсједничке функције. А то би тек био тежак пораз СНСД-а и Додика!

Додик се не може поново кандидовати за предсједника, а на функцији члана Предсједништва, чак и када би којим чудом био изабран, био би веома рањив и под сталном паском представника ЕУ и САД. Ни опција у којој би имао довољно руку у Народној скупштини да га изаберу за премијера, није много боља. Новца нема, а његови "рани радови" и њихове погубне посљедице долазе на наплату.

Уз посусталу привреду и врло неизвјесну финансијску и политичку подршку споља, било би готово немогуће носити се са изазовима извршне власти јер се тада не би, као што је сада случај, могао крити иза својих сарадника. Био би директно одговоран, као што уосталом и јесте, директно и индиректно, за већину проблема у Републици Српској!
Ваља подсјетити да је Додик сличну понуду опозицији дао и 2013. године уочи избора на којима је предсједнички мандат једва освојио, ако га је уопште и освојио. И тада, а и сада, стварна намјера је била да поремети крхке односе унутар Савеза за промјене. Опет ће се, ако тако и буде, Додиковој понуди радовати само они унутар СДС-а који одувијек желе сарадњу с њим и којима смета јачање ПДП-а.

Да Додикова ријеч више "не пије воде" видјело се и на недјељном састанку код предсједника Парламента Недељка Чубриловића, који је странке из власти и опозиције за исти сто, сасвим могуће, довео на Додиков захтјев. Лидери опозиције на састанак су дошли спремнији, са понудом коју је Додик у старту одбио и затражио да се о томе још разговара.

Говедарица, Бореновић и Чавић понудили су Споразум који подразумијева минимум око којег треба да се усагласе обје стране да би се зауставила парламентарна криза. Такође, опозиција тражи и да се регулишу бројна спорна питања како би се у изборну годину ушло без отвореног конфликта између два блока. Споразум предвиђа и заједнички рад на законским пројектима и послије избора, у првом реду на закону о поријеклу имовине.

Оно што је Додика зажуљало чак и на сам помен, јесте РТРС. Опозиција је изричита у захтјеву да се "обезбједе услови непристрасности, објективности и једнаких могућности за све странке и грађане који ће бити учесници на општим изборима идуће године при кориштењу свих ресурса у јавном власништву, а нарочито РТРС и новинске агенције СРНА". А то је за Додика неприхватљиво у изборној години.
Приклијештен између захтјева ДНС-а унутар своје коалиције и отворене понуде СзП са јасно назначеним питањима која треба ријешити да би се ситуација на политичкој сцени стабилизовала, Додик нема много маневарског простора. Иако је искусан политички трговац, овога пута тешко да ће двјема странама успјети да прода јефтину причу.

ДНС нема куд назад и повлачење пред СНСД-ом значило би да Додик преузима пуну контролу над мањим коалиционим партнером, а самим тим и губитак подршке на изборима, након деценију константног раста какав ниједна друга странка није имала у континуитету.



Зато ће политички потези Марка Павића у наредна 2-3 мјесеца бити најјаснији путоказ како ће се посложити предизборна слагалица. Средњи пут који је ДНС најављивао у протекла два изборна циклуса, наредне године ће морати да буде трасиран, али и "асфалтиран", или ће ова партија завршити као кусур у изборној ноћи.

Одлучи ли Додик да се ријеши упорног Павића и прије избора, биће толико рањив с десна да га ниједна друга политичка опција с којом буде коалирао неће спасити од пропасти на изборима. Да би се ово размјело, ваља се присјетити времена када је Павић критички наступао у Народној скупштини против Додика.

Извори Истинито наводе да мудри Марко Павић рачуна на све опције и припрема се да истраје до краја у намјери да своју странку ојача предсједничком кандидатуром у сусрет најнеизвјеснијим изборима у посљедних десетак година. Свјестан да би пораз Додика и СНСД-а могао значити трајни одлазак ДНС-а у опозицију уколико изборним резултатом не обезбиједи себи статус незаобилазног партнера у формирању власти, Павић већ тражи подршку за кандидатуру и изван владајуће коалиције.

Тако ће, како тврде добро обавијештени извори, већ ове седмице Марко Павић сјести са предсједником новоосноване Народне странке Огњеном Тадићем, како би био спреман и за план "Б", уколико Додик одлучи да му се на изборима 2018. реваншира за "Љубију".

Подршка Народне странке чија ће зона дјеловања првенствено бити Бањалука, Павићу даје шансу да уз подршку још неколико мањих странака Додика доведе у позицију узми, или остави. А ту је и Савез за промјене који је са младим лидерима Додику далеко већа непознаница него што је био 2014. године, а ни тада му није било лако.

Истинито