Удвостручен дуг према банкама

На крају 2016. године удио јавног дуга у бруто домаћем производу у РС износио је чак 58 одсто, док је у Федерацији БиХ био 36 одсто.

И задуженост по становнику континуирано расте па тај дуг тренутно просјечно износи 3.424 КМ. Када јавном дугу додамо и приватни, долазимо до податка да је у овом тренутку сваки становник БиХ задужен минимално 5.712 КМ.

“Видљиво је да је ФБиХ значајно мање задужена у односу на РС. Уназад пет година, у Федерацији БиХ видљиво је стагнирање удјела јавног дуга на 36-37 одсто БДП-а, насупрот тренду раста дуга у РС с 51 одсто 2012. године на 58 одсто 2016. године, што је озбиљно приближавање Маастрицхт прагу од 60 одсто. Овакав раст дуга у РС је, поред других задужења, посљедица интензивних краткорочних задужења у комерцијалним банкама путем кредита, обвезница и трезорских записа”, истичу у ЦЦИ.



Упозоравају да један ентитет, због неодрживог задуживања може креирати финансијску кризу у цијелој држави, па овакав начин управљања јавним финансијама указује на постојање високог ризика злоупотребе.

 Најбржи и најједноставнији начин задуживања влада, додају у ЦЦИ, је посуђивањем код комерцијалних банака, издавањем трезорских записа и обвезница.

Доказ томе је да ће се Влада РС 6. децембра задужити за још 10 милиона КМ путем емисије дугорочних обвезница, чиме ће укупно задужење Републике Српске ове године, само на Бањалучкој берзи, повећати на 365 милиона КМ.

“Оваква врста задуживања је вишеструко ризична. Владе немају никакав мотив нити обавезу да раде било какве реформе, јер, за разлику од међународних финансијских институција (на примјер, Међународног монетарног фонда) које финансирање условљавају реформама, комерцијалне банке то не траже. Оваква врста кредитирања је углавном скупља и штетнија за домаћу привреду, јер су каматне стопе веће, отплата бржа, буџети тиме изложенији притиску, а кредитирање је у правилу у домаћој валути. Међузависност влада и  комерцијалних банака умањује кредитирање привреде, а тиме и економски раст и развој”, истичу у ЦЦИ.

Такође, удио јавног дуга у бруто домаћем производу 2015. године у БиХ достигао је историјски максимум од 43 одсто, а тек благо умањење забиљежено је током прошле године. Прошле године раст БДП-а износио тек 3,1 одсто, што је недовољно за побољшање животног стандарда и значајнији раст економије.



Процентуално, стоји у истраживању, удио јавног дуга у БДП-у износи око 40 одсто, што није алармантно, али није ни безазлено с обзиром на врло крхку домаћу привреду, која не производи довољно јавних прихода и извоза. Тако су нова задуживања једини начин да се враћају стари дугови.

“Уколико се не проведу структуралне реформе, које ће имати позитивне исходе на реални привредни раст,овакав тренд задуживања може трајати још неко вријеме, а на крају земљу довести у дужничко ропство, па грчки сценарио није далеко од реалности. Нажалост, у посљедње двије године није забиљежен ниједан велики капитални или инфраструктурни пројекат, који би значајно подстакао привредни раст”, упозоравају у ЦЦИ.

Током пет година задуженост по становнику увећана је за 696 КМ или за око 26 одсто, при чему је задуженост по становнику у Републици Српској виша за око 50 одсто у односу на други ентитет.

 “Током првих осам мјесеци 2017. године 75 одсто свих подигнутих кредита грађана односе се на потрошачке или ненамјенске кредите, па долазимо до закључка да и владе И грађани уствари преживљавају захваљујући посуђеном новцу”, закључују у ЦЦИ.

(Цапитал)