Буџет Српске неодржив

У Бањалуци су одржане и завршне консултације Владе Републике Српске са социјалним партнерима о изради буџета Српске за наредну годину и програму економских реформи Српске од 2018. до 2020. године. Из Владе је стигло много обећања, а тек за годину дана знаће се шта је од тога испуњено.

Буџет за наредну годину износиће 3,3 милијарде марака и за 91 милион је већи од буџета за ову годину. На отплату дугова отићи ће 775 милиона марака или 104 милиона више него ове године.

Економисти су раније упозорили да буџет, чији највећи дио иде на отплату кредита и јавну потрошњу, неће обезбиједити развој и довести нове инвестиције.

Буџет који су представили у себи не садржи ништа развојно, а вријеме ће показати да је он неодржив и пројектован на нереалним подацима.

 Ово је мишљење стручњака и критичара рада Влада РС који сматрају да овакав буџет, који је министар финансија презентовао није остварив, те да је свакоме ко се бар мало разумије у економију примјетно да ће и нова година донијети само крпљење буџестких рупа, задуживања ради исплата плата и кашњања у измиривању обавеза Владе.

Самим тим, у воду пада прича предсједника РС Милорада Додик који је ових дана најављивао да ће буџет за 2018. годину бити развојни те показати да је Влада РС пронашла начин да будемо потпуно ликвидни. 

Иначе, укупни буџетски расходи у 2018. години планирани су на нивоу од 2.486.000.000 КМ, што је за 36,7 милиона КМ више него буџет за 2017. годину.

Толико о уштедама. 

Када говоримо о структури расхода, гдје се говори о платама за лична примања, биће повећана за пет милиона КМ. И расходи по основу коршћења роба и услуга су 99,6 милиона КМ, и за 800.000 КМ су већи него што су били у неком претходном периоду. Субвенције су планиране у износу од 97,9 милиона КМ, и исте су мање за 3,4 милиона КМ у односу на 2017. годину. 

Ови подаци показују да су једине уштеде направљене на субвенцијама, док се трошкови одржавања јавног система константно гомилају.

Колико су нереални планови у Влади РС показује и то да се према будућем буџету стручњаци из министарства финансија опходе једнако као и прошле године, када су доносили буџет за 2017. који је умјесто најављиваних 145 милиона суфицита, доживо дефицит од 170 милиона.

Економски аналитичар Зоран Павловић наводи да се смо свједоци стварања још једног буџета који опет има намјену само да исфинансира дуг и раднике јавног сектора, а све остало је упитно.

“Ми живимо у амбијенту у којем се зна колико новца треба за јавне службе, колико треба да вратимо и то је то. Ако погледамо оргиналне приходе на које они рачунају И оно што нису измирили у овој и планирају пренијати на сљедећу годину бојим се да ту не остаје новца за било какав економски развој и подстицај. Поред тога, ова Влада нема ни циљ да се ухвати у коштац са проблемима и да их рјешава. То најбоље показује примјер из Буџета за 2017. годину гдје је било предвиђено 44 милиона за подстицај запошљавања и компанија које имају извозне перформансе. Ако узмамо у обзир да је то представљало мање од 3 одсто оргиналних прихода, то значи да је проблем незапослености за Владу РС једнако пропорцијоналан издвајањима за његово рјешавање. Тако да, говорити о развојном буџету гдје немамо јасно дефинисане параметре подршке развојном сектору је илузорно. Ви морате имати развојне циљеве које хоћете да остварите буџетом, а ако немате циљеве и дефинисана средства по ком основу онда имате развојни буџет. То је суштина. Једноставно, буџет је овдје само окренут само сервисирању дугова и личних доходака упосленика јавног сектора који представљају гласачку машину”, објашњава Павловић.

Саша Грабовац из Удружења економиста СWОТ наглашава да се буџет може назвати развојним тек онда кад се осјете значајна издвајања за науку, што према преднацрту није случај.

“Износ за науку, па и образовање је кључно питање којим се треба позабавити. Та издвајања, не само у апсолутном, већ и у процентуалном износу су још увијек мала и недовољна за нешто конкретно, да се направе неки помаци. Нама је пријеко потребна подршка науци која може бити примјењаива, прије свега у привреди и то би требало бити главна ставка о којој ће се бринути они који креирају не само овај већ и наредне буџете. То би била једна од ставки која би могла донијети промјене. Ово је круцијално поље на којем се треба радити, јер није добро стварати тржиште јефтине радне снаге већ тржиште са експертима и стручњацима, а ако не будемо улагали у науку и образовање не пише нам се добро, аод развоја нема ништа”, наводи Грабовац. 

Из Партије демократског прогреса тврде да је преднацрт буџета РС за 2018. годину "већ виђен" и да је у њему доминантан раст износа за отплату кредита, те да је примарни циљ да се измире плате и пензије.

"Нема развојних компоненти. Имали смо увјеравања да ће Влада РС кренути са репрограмирањем или чак рефинансирањем дугова, али нису то урадили. Очигледно немају план за рјешавање огромних дуговања РС. Концепт је задужити и покушати издржати до октобра 2018. године и да исплаћују, ако ништа друго, бар плате и пензије и тако стварају привид," наводе у ПДП-у.

Јелена Тривић, предсједница Савјета за економију ПДП-а је, комнентаришући оцјене из Владе РС да макроекеономски показатељи никада нису били бољи, истакла да је до 2005. године стопа раста БДП-а била између шест и седам одсто, а сада је око 3,5 одсто уз негативну стопу инфлације.

Славиша Раковић, члан Социјално-економског савјета СДС-а наводи да ако је буџет развојни треба да га прати план инвестиција, те да је без овог документа излишно причати о развоју.

"Не видим како министар финансија сматра да се онај велики дио јавног дуга који финансира све могуће дефиците може повољно финансирати када нам је раст прихода испод каматне стопе. Све у свему имате препакован прошлогодишњи буџет увећан за суфицит и приходе који нису остварени, и са храбрим пројекцијама раста које баш и немају темељ. Но то није ништа ново, тако је већ годинама.Једино што је константа је увећање дубиоза у здравству и стални раст губитака у јавним предузећима", казао је Раковић.

(Бука)