Јавни сектор у РС пред колапсом

Јавна предузећа и јавни сектор Српске су нови велики „Агрокор“, јер се лажним извјештавањем и прикривањем података покушава прикрити катастрофално стање. Обавезе према добављачима касне, све је већи број приватних фирми које не желе да склапају послове са Владом, јавним предузећима и институцијама Српске јер се обавезе не измирују на вријеме, а многе фирме дуже од годину дана чекају да наплате своја потраживања.

Дуговања Рафинерије нафте у Броду достигла су 600 милиона марака, Фонд ПИО и Фонд здравства дугују преко милијарде, ревизори су утврдили да је Електропривреда Републике Српске лани имала минус од 70 милиона марака иако су у Финансијском извјештају лажно приказали позитиван салдо.

Цијели јавни сектор биљежи негативне резултате и акумулира минусе, а ријетка су јавна предузећа или установе које измирују све обавезе и послују позитивно. Чак и некада моћне и стабилне фирме, попут Хидроелектрана на Требишњици, Рудника и термоелектране Гацко и Угљевик, нису ликвидне и не уплаћују  доприносе радницима.

Хидроелектране на Требишњици прије само неколико година су имале преко 20 000 000 марака штедње орочене на банкама, да би овог мјесеца руководство било приморано да посуди новац од једног требињског привредника како би се исплатиле умањене плате без доприноса радницима, и тако предуприједили евентуални протести и излив незадовољства.

Осим лажним Финансијским извјештајима, тешка ситуација и суморна стварност покушава се прикрити притисцима на ревизоре јавног сектора, те приватне ревизорске куће које се ангажују. Дворски медији прљавом пропагандом и лажима шире страх лажни оптимизам, стварају лажну слику како би манипулисали масама и спријечили јавне манифестације сада тихог незадовољства.

Све је већи број јавних фирма и установа које упркос законској обавези и упозорењима не желе да доставе Бањалучкој берзи тромјесечне и полугодишње Финансијске звјештаје о пословању. Огромна већина тендера, посебно оних великих и уносних, је намјештена дворским фирмама и тајкунина који су увезани у систем, и због тога упркос великим кашњењима нико не посеже за принудном наплатом како не би изазвао гњев моћника и прекинуо спиралу. Сви се надају да ће од државе моћи да наплате нова потраживања, и стрпљиво чекају да се држава изнова задужи како би они се они наплатили и расталили, и наставили са уиграним уносним пословима.

Електропривреда Републике Српске и Хидроелектране на Требишњици су у последњих неколико мјесеци узеле по 10.000.000 марака кредита код комерцијалних банака како би се измириле неке од заосталих обавеза према добављачима, а њиховим стопама кренуо је и Рудник и термоелектрана Угљевик које је расписало јавни позив банкама да доставе понуде за нови милионски кредит. На овај начин само се тоне још дубље, а једини циљ људи на челу накарадног система је да новим кредитима и задужењима само одложе „црни уторак“ до октобра наредне године.

Сви су свјесни да овако даље више не може, да је накарадни систем ушао у посљедњу терминалну фазу распадања, и да је само питање дана када ће финансијски систем да пукне. Мало је оних који неће бити оштећени и повучени на дно, али упркос томе огромна већина упркос спознаји ћути и као ној упорно гура главу под пијесак мислећи да ће тако да сачува своју главу и неки мали интерес.

Нажалост већина је свјесна да су лажни оптимисти и да ће их окрзнути или потопити цунами који ће се појавити када пренапрегнути накарадни систем пукне, као што је у „црни уторак“ 29.10.1929. године након краха берзи наступила велика депресија, али нико нема храбрости да устане и покуша да спријечи најгоре.

Захваљујући заробљеној држави, корпумпираним и неспособним институцијама и правосуђу, моћници су преживјели дуго најављивани и очекивани пропаст двије банке. Они се надају да ће на сличан начин преживјети и „црни уторак“ и велики цунами, али то је немогуће.

Хрвати се муче да што блаже санирају последице пренадуваног „Агрокора“, који је годинама лажним извјештајима, политичким везама са моћницима и новим кредитима прикривао стварно стање и одлагао крах, а не смијем ни помислити шта ће се код нас десити када истовремено експлодира десетине „Агрокора“ широм Републике Српске?

Они који нису ћутали и који су указивали на опасност неће бити амнестирани и спашени, али ће им бар савјест бити чиста.

Аутор: Небојша Вукановић