Вишеград: Кад је код вас сриједа?

У књизи „Босанска источна жељезница“, аутора Милене Мразовић још се 1908.године помиње да је сриједа пијачни дан у Вишеграду и да се роба купује и продаје на десној обали Дрине на платоу код улаза у Ћуприју.

Постоји вјероватноћа да је аустроугарска монархија увела на овој регији пијачне дане у градовима па је тако пијаца у Рогатици понедељком, Чајничу уторком, у Вишеграду сриједом, Рудом четвртком, а у Фочи суботом.
Са развојем Вишеграда и његовим ширењем мијењано је и мјесто за робну пијацу.

Бивши угоститескии радник Душко Андрић се сјећа да је по причама прва робна пијаца била на лијевој обали Дрине код Осојничког потока, па онда испред зграде бивше гимназије а касније поред пута према насељу Душче испод трасе жељезничке пруге.

Седамдесетих година прошлог вијека робна пијаца је пресељена на десну обалу Рзава гдје се и данас налази.

Прије Одбрамбеног-отаџбинског рата била је ово најбогатија пијаца гдје су долазили продавци из цијеле регије, прве лубенице су стизале из Македоније, ужичка пршута и златиборски кајмак из Ужица а пред ратни сукоб појавили су се и румунски трговци којима је свака роба коштала „чрвену“ динарску новчаницу.



Сви производи, посебно рано поврће, и воће довожено је у вагонима популарног „ћире“.

И сточна пијаца је мијењала мјесто од плаца код Ћуприје, до садашњег на робној а завршила је своју улогу испод пута за Вишеградску бању код насеља Гарча.

Занимљиво је да ни један од градова горњедринске регије нема више сточних пијаца јер се сточни фонд нагло смањио.
У пријератном периоду општина Рогатица је имала чак десет сточних пијаца по мјесним заједницама а једина која се задржала до данас је на висоравни Борике.

Замрла села, ослабљена пољопривреда, смањен број становника у граду све то утиче на недостатак робе, трговаца па и купаца на некад чувеној вишеградској пијаци која је и сама оронула и охрдана јер није реконструисана од њене изградње.

(БН)