Тегелтија о буџету и ММФ-у

Тегелтија је изјавио да је највећи капитални пројекат из буџета Српске за 2018. годину изградња болнице у Источном Сарајеву, вриједности 50 милиона КМ.

"Прича о развојном, потрошачком или другом буџету више је ствар теоретских расправа. Сваки буџет по себи је, прије свега, потрошачки јер се морају обезбиједити средства за функционисање институција", рекао је Тегелтија за "Вечерњи лист" издање за БиХ.

Он је нагласио да су за то, прије свега, потребни материјални трошкови и плате за 35.000 запослених у јавном сектору Републике Српске, од чега је 8.000 полицајаца, те 22.000 просвјетних радника.

"Када говорите о 3,33 милијарде КМ, треба знати да трећина нашег буџета иде за исплату пензија. Према томе, сва средства за функционисање институција су у суштини потрошачка. Оно што је нама важно, што смо поставили као оквир себи већ трећу годину заредом, јесте да се смањи издвајање за материјалне трошкове, односно за текуће расходе, а да што већи износ осигура за капиталана улагања", рекао је он.

Тегелтија је нагласио да ће према пројекцијама, које су врло опрезне, што су потврдили и стручњаци Међународног монетарног фонда /ММФ/, укупних приходи буџета Републике Српске у 2018. години бити 3,5 одсто или више од 90 милиона КМ већи у односу на буџет Српске у 2017. години.

"Ако детаљније погледамо структуру укупних прихода, порески приходи биће већи за више од 120 милиона КМ, што је посљедица наше појачане борбе са сивом економијом, те макроекономског опоравка, који се посебно одразио на повећање броја запослених радника, али су планирани непорезни приходи мањи за неких 30 милиона КМ", навео је Тегелтија.

Говорећи о расходовној страни буџета, Тегелтија је истакао да је кључно опредјељење да се заустави раст текућих расхода на свим нивоима власти, задржи строга контрола запошљавања у јавном сектору, те настави с мораторијем на раст плата у јавном сектору, а раст прихода искористити искључиво за капиталне инвестиције и смањење јавног дуга.

"Управо због тога, наше планирано повлачење кредита у 2018. години је 563 милиона КМ, а отплате кредита су 755 милиона КМ, односно, много већи нам је сервис дуга него нова повлачења", рекао је Тегелтија.

Министар финансија је напоменуо да буџет Српске не зависи од аранжмана са ММФ-ом и усвајања Закона о акцизама.

"Наш буџет има врло опрезно планирану приходовну и расходовну страну, те дио финансирања. Нама је изостанак аранжмана са ММФ-ом угрозио многе друге пројекте у БиХ", каже Телегија.

Према његовим ријечима, од изузетно повољних финансијских средстава ММФ-а с дугим роком враћања, угрозио је све аранжмане са Свјетском банком, те бројне инвестиције, прије свега, у инфраструктуру, односно сва средства која су требала дати позитивне учинке привредном расту.

"Што се тиче Републике Српске, она је због акциза мање угрожена јер су `Ауто-путеви Српске` у стању да сервисирају своје обавезе и немају потписаних великих уговора по којима не могу повлачити кредитна средства", рекао је он.

Тегелтија је појаснио да изостанак акциза прави велики проблем са ЕБРД-ом за пројекте које тек треба раеализовати, истичући прије света спајање ауто-пута са Добојем.

Он је додао да усвајање акциза на нивоу БиХ и средства ММФ-а не очекује ни у 2018. години, јер сматра да је све политички блокирано на нивоу БиХ и да неће бити могуће било шта промијенити до избора.

(Срна)