Хрватски сабор: Србија је агресор

Закон је усвојен са нешто коригованим текстом, јер су из њега избачене „паравојне јединице из БиХ", а формулација „велики број припадника српске националне мањине у Хрватској" замијењена са „дијелом српског пучанства у Републици Хрватској".

Али, мимо те разлике, текст Закона практично је усаглашен са Декларацијом о домовинском рату, којом се, поред осталих, Србија означава као агресор.

У Декларацији, донијетој 2000. године, пише да су на „Републику Хрватску оружану агресију извршиле Србија, Црна Гора и ЈНА с оружаном побуном дијела српског пучанства у Републици Хрватској. "

Закон о бранитељима је усвојен само дан након изрицања пресуде "Прлићу и другима", када је генерал Слободан Праљак попио отров, па је то, вјероватно, разлог што је некако непримјетно у јавности прошло - да међу петнаест гласова против усвајања овог закона није било гласова представника Самосталне демократске српске странке (ССДС) .

Тројица саборских заступника из редова ове странке, која подржава владу Андреја Пленковћа - Милорад Пуповац, Борислав Милошевић и Драгана Јецков су, наиме, били уздрзани, а из њихове заступничке групе, није упућен ниједан амандман на текст Закона, што је Тањугу потврдио Борислав Милошевић.

"Нисмо поднијели ниједан амандман, а закон је усвојен са 93 гласа", рекао је Милошевић, не жељећи да коментарише како је дошло до тога да се ССДС не успротиви и да практично пречути доношење закона, на који су, само прије два мјесеца, имали оштре замјерке и око њега дигли приличну буру.

Милорад Пуповац, лидер ССДС и предсједник Српског националног вијећа је тада оцијенио да је текст закона споран из више разлога и да се уводе елементи ратне реторике, што је, како је рекао, лоше за међудржавне односе Хрватске и Србије.

"Тај закон стигматизује већи дио Срба у Хрватској, има негативне политичке и правне консеквенце и додатно отвара сукобе између Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, пошто поново отвара питање о узроцима и посљедицама рата”, објашњавао је Пуповац.

А зашто нису били против, када је закон био на гласању, Пуповац је објаснио за РТС ријечима да и бити уздржан може значити - бити против:

"Нарушава се ионако тешко стечено и крхко повјерење настало након ратног распада заједничке државе. И, с друге стране, ограничава се могућност да се несметано и слободно расправља о томе шта се догађало. Ми смо у тим околностима одлучили да не подржимо тај закон тако што ћемо бити суздржани - зато што и суздржан може значити против", рекао је Пуповац из СДСС-а.

На текст Закона о бранитељима, чији један члан говори о агресији Србије и дијела српских становника у Хрватској, реаговао је и предсједник Србије Александра Вучиц упозоравајући да он не доприноси добросусједским односима Хрватске и Србије.

„Таква дефиниција и уношење у законе. . . то је за Србе веома тешко, то је за нас изузетно тешко. Замолићу и представнике ЕУ да разговарају са њима, ако уопште буду желели било кога да чују. У сваком случају, с наше стране постоји добра воља да ствари решавамо на најбољи могући начин, добросуседским односима“, рекао је раније Вучић.

Закон је, међутим, усвојен, и то у атмосфери када Странка Нова љевица и Иницијатива младих Хрватске траже од хрватских власти да повуку Декларацију о Домовинском рату.

Они то, додуше, траже због пресуда руководству Херцег Босне која, како сматрају, баца другачије светло на "службене истине о дјеловању Туђманове политике у БиХ", али, у сваком случају у атмосфери у којој се преиспитују и карактер рата у Хрватској и улога Хрватске.

Закон о бранитељима би, овакав како је усвојен, могао послужити као основ Хрватској да тражи од Србије, коју у закону идентификује као агресора, исплату ратне одштете.

Наиме, на то упућује чињеница да су, управо након реакције предсједника Александра Вучића на текст закона, у коме се Србија оптужује за агресију, три најјаче хрватске странке - ХДЗ, СДП и Мост - су запријетиле да ће блокирати улазак Србије у Европску унију све док им наша држава не исплати чак 40 милијарди евра ратне одштете.

Извор: Тањуг