Писмо одјекнуло регионом
Немачки "Зидојче цајтунг" објавио је колумну ауторке хрватског порекла Марије Латковић, која пише да након пресуде херцеговачкој шесторки више не разуме своју домовину у којој се славе ратни злочинци, а поводом одавања поште Слободану Праљку, који је недавно у хашком трибуналу осуђен за ратни злочин у БиХ.
Регион
Лист истиче да се Латковић као ћерка хрватских исељеника и гастарбајтера у Немачкој увек осећала као код куће обе земље, али да се сада осећа отуђено од данашње Хрватске.
Латковић пише да је први пут сазнала за Слободана Праљка 1993. године, када је као 13-годишња девојчица видела његов снимак на ТВ-у.
Стајао је на једном тенку, држао у руци калашњиков и позивао своје трупе у бој. Изненађена је, каже, што Праљка након хашке пресуде и његова самоубиства људи у Хрватској стилизују у мученика, укључујући и премијера Андреја Пленковића који је говорио о дубокој неморалности пресуде.
Указује на писање хрватских медија који стално понављају да су српске трупе у Босни и Херцеговини починиле много више злочина него хрватске" и додаје да је ову аргументацију чула и прочитала већ безброј пута.
" Не видим како би та рачуница требало да промени нечију индивидуалну одговорност за злочине и кривицу Слободана Праљка или било којег хрватског осуђеника за ратне злочине, навела је присећајући се да је прошле године, када се враћала с традиционалног летовања у Хрватској и посета родбини, први пут осетила у себи, како каже, једну празнину када је реч о домовини својих родитеља.
Слобода за којом су Хрвати жудели отцепљујући се од Југославије сада је постала претња, навела је Латковић уз напомену да се данас у Хрватској тешко може слободно разговарати о рату 1991.-1995.
Примећује да у Хрватској влада велико сиромаштво и бесперспективност и да се људи окрећу историји, чему, како наводи, подстицај дају и конзервативци и десничари, који промовишу став да се треба држати традиције, неговати заједништво, на одстојању држати оне који мисле другачије, хомосексуалце и странце и онда нам нико ништа не може".
Имала је, каже, идеализовану слику Хрватске, коју су озбиљно пољуљале реакције на пресуду Слободану Праљку.
Нарочито јој је засметало ликовање што је мостарски Стари мост проглашен легитимном војном метом, па је Праљак ослобођен тог дела оптужнице, иако је утврђено да је наредио рушење.
Јер, како додаје, Стари мост у Мостару за њу је симбол повезивања различитих култура и суживота и драго јој је што је после рата обновљен.
Више није исти, али и даље стоји. Та мисао ме је утешила, написала је Латковић у колумни, коју су пренели готово сви значајнији медији у региону.
(Тањуг)
Латковић пише да је први пут сазнала за Слободана Праљка 1993. године, када је као 13-годишња девојчица видела његов снимак на ТВ-у.
Стајао је на једном тенку, држао у руци калашњиков и позивао своје трупе у бој. Изненађена је, каже, што Праљка након хашке пресуде и његова самоубиства људи у Хрватској стилизују у мученика, укључујући и премијера Андреја Пленковића који је говорио о дубокој неморалности пресуде.
Указује на писање хрватских медија који стално понављају да су српске трупе у Босни и Херцеговини починиле много више злочина него хрватске" и додаје да је ову аргументацију чула и прочитала већ безброј пута.
" Не видим како би та рачуница требало да промени нечију индивидуалну одговорност за злочине и кривицу Слободана Праљка или било којег хрватског осуђеника за ратне злочине, навела је присећајући се да је прошле године, када се враћала с традиционалног летовања у Хрватској и посета родбини, први пут осетила у себи, како каже, једну празнину када је реч о домовини својих родитеља.
Слобода за којом су Хрвати жудели отцепљујући се од Југославије сада је постала претња, навела је Латковић уз напомену да се данас у Хрватској тешко може слободно разговарати о рату 1991.-1995.
Примећује да у Хрватској влада велико сиромаштво и бесперспективност и да се људи окрећу историји, чему, како наводи, подстицај дају и конзервативци и десничари, који промовишу став да се треба држати традиције, неговати заједништво, на одстојању држати оне који мисле другачије, хомосексуалце и странце и онда нам нико ништа не може".
Имала је, каже, идеализовану слику Хрватске, коју су озбиљно пољуљале реакције на пресуду Слободану Праљку.
Нарочито јој је засметало ликовање што је мостарски Стари мост проглашен легитимном војном метом, па је Праљак ослобођен тог дела оптужнице, иако је утврђено да је наредио рушење.
Јер, како додаје, Стари мост у Мостару за њу је симбол повезивања различитих култура и суживота и драго јој је што је после рата обновљен.
Више није исти, али и даље стоји. Та мисао ме је утешила, написала је Латковић у колумни, коју су пренели готово сви значајнији медији у региону.
(Тањуг)
Повезане вијести
Коментари (24)
грунф
" Слобода за којом су Хрвати зудјели отцјепљујуци се од Југославије". Колико зла и неистине сроцених у 10 ријеци.
Роки
О колумни пису, РСЕ, Глас америке, Н 1 БИРН, ББЦ, СНН и други фасистици извјестаци. Па да ли она разумије да су због њихових и мнигих других извјестаца, ми досли довде. Њима је сметала јака Југославија и морали су је развалити, а народ као овце, једва доцекали. Сваки је имао свог овна, и тако су отисли на пет страна. Е ево хим га сада. Тразили сте гледајте.
ја
Ја сам Муслиман и код нас у вјери ако себи одузмес зивот нецес у дзенет (рај) него у дзехенем (пакао).Питам вас дал је и код вас тако,незнам?
адзенда
Ех, цуро драга...
супља
Дал би та ауторка исто тако писала да се радило о српским или босњацким злоцинцима? Неби сигурно!
Анализа запада
Хрвати глуме нрвиност? Сасвим јадно све се зна без суда стоје истина . Цудно да нико непроговори из Беца ту лези права истина блгослова Папе и поцинилаца зла у вријеме Алојза Мока.Хајмо мало Хрвати објасњења ако имате хвала.
ауди
Тако говори глас разума.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.