Једна породица, рат и три војске...
Мостарац Зоран Лакета био је током рата у БиХ припадник ХВО-а, његов брат је био борац Армије БиХ, а отац војник Војске Републике Српске.
Босна и Херцеговина
У рату захваћеном Мостару, отац и два сина провели су на три зараћене стране, Војсци Републике Српске (ВРС), Армији БиХ и Хрватском вијећу одбране (ХВО). Не, ово нису дијелови сценарија за добро осмишљени холивудски блоцкбустер, ријеч је о животној причи 50-годишњег Мостарца Зорана Лакете.
Звучи невјероватно, али је истинито. Зоран је рат у Мостару провео као припадник ХВО-а, његов брат Горан се борио у редовима Армије БиХ, а њихов отац Ратко био је у редовима Војске Републике Српске.
"Да, моју причу треба да зна цијели свијет. Мој брат је био у Армији БиХ, ја сам био у ХВО-у, отац ми је био мобилисан у Војсци Републике Српске. Да ли сад да причамо о домољубљу, родољубљу или патриотизму? Па јесу ли то били наши идеали? Нису", истиче Лакета.
"У то доба, у цвијету младости, са својих 25 година постајем неки војник, треба некога да мрзим, да пуцам на некога, да се убијамо у ‘братоубилачком рату’, а био сам на једној, мој брат на другој, а отац на трећој страни. Све ово десило се мојој фамилији, мојим пријатељима, мојим комшијама, браћи и сестрама. Имао сам само једног брата, једног оца, једну мајку, сви они су данас нажалост мртви, а ја сам ево још мало жив", каже Лакета.
На питање како је током боравка на ратишту ХВО-а гледао на чињеницу да је на супротној страни његов брат, односно да би у коначници могли доћи до директног контакта и пуцати један на другог, Лакета одговара како је све то била велика траума.
"Замисли, сви око тебе ти говоре иза леђа, не смију ти ништа у лице рећи. 'Види га Србин, дошао овдје код нас, а ено му брата у балијама'. Била је то жестока траума", наглашава Лакета.
Такође, додаје како је током боравка на ратишту имао константан страх, у смислу да је тамо преко улице његов брат и да би се једног дана могли директно сукобити.
"Шта да дођемо цијев на цијев, ја бих излетио на њега, он на мене, обојица бисмо погинули. Брат је то, крв није вода. Ми се тренутно налазимо у Шантићевој улици, гдје је била линија разграничења. Нису то биле никакве видео-игрице, то је био један суров живот. Само једна улица нас је дијелила. Замисли да дође брат на брата, као што се могло десити. Смијешно. Тешко је то објаснити некоме и пренијети ту емоцију", казао је Лакета.
Брат Горан имао је 24 године када је погинуо 6. аугуста 1993. године, а страдао је од минобацачке гранате испаљене с положаја ХВО-а на брду Хум, изнад Мостара. За погибију брата чуо је тек након седам дана, путем Радио- Мостара.
"Нисам могао вјеровати, ‘седам дана од смрти Лакете Горана који је страдао од злочиначке гранате 6. аугуста, заједно с њим су страдали…’ Нисам могао вјеровати у оно што чујем. Долазе ми пријатељи, изражавају ми саучешће и тек онда постајем мало свјеснији. Не можеш отићи брату на сахрану, не можеш видјети уцвиљену мајку која је изгубила сина, него то мораш носити у својој дубини, у малом људском бићу. Не знаш како ти је мајка, то је траума. Те ноћи, не могу рећи да сам плакао, то су били неки неартикулисани крикови до неких четири или пет ујутро. Врло тешко ми је падало то што нисам могао отићи брату на сахрану", казао је Лакета.
Зоран каже како данас, 25 година након рата, долазе нове генерације које се одгајају на посебан начин. Како додаје, данас у Мостару има младих који никада нису видјели Стари мост или Партизанско гробље, културно-историјске споменике овог града.
На крају своје приче, Лакета шаље кратку и јасну поруку: "Да Бог да па се никада и никоме не поновило!"
(АА/БН)
Звучи невјероватно, али је истинито. Зоран је рат у Мостару провео као припадник ХВО-а, његов брат Горан се борио у редовима Армије БиХ, а њихов отац Ратко био је у редовима Војске Републике Српске.
"Да, моју причу треба да зна цијели свијет. Мој брат је био у Армији БиХ, ја сам био у ХВО-у, отац ми је био мобилисан у Војсци Републике Српске. Да ли сад да причамо о домољубљу, родољубљу или патриотизму? Па јесу ли то били наши идеали? Нису", истиче Лакета.
"У то доба, у цвијету младости, са својих 25 година постајем неки војник, треба некога да мрзим, да пуцам на некога, да се убијамо у ‘братоубилачком рату’, а био сам на једној, мој брат на другој, а отац на трећој страни. Све ово десило се мојој фамилији, мојим пријатељима, мојим комшијама, браћи и сестрама. Имао сам само једног брата, једног оца, једну мајку, сви они су данас нажалост мртви, а ја сам ево још мало жив", каже Лакета.
На питање како је током боравка на ратишту ХВО-а гледао на чињеницу да је на супротној страни његов брат, односно да би у коначници могли доћи до директног контакта и пуцати један на другог, Лакета одговара како је све то била велика траума.
"Замисли, сви око тебе ти говоре иза леђа, не смију ти ништа у лице рећи. 'Види га Србин, дошао овдје код нас, а ено му брата у балијама'. Била је то жестока траума", наглашава Лакета.
Такође, додаје како је током боравка на ратишту имао константан страх, у смислу да је тамо преко улице његов брат и да би се једног дана могли директно сукобити.
"Шта да дођемо цијев на цијев, ја бих излетио на њега, он на мене, обојица бисмо погинули. Брат је то, крв није вода. Ми се тренутно налазимо у Шантићевој улици, гдје је била линија разграничења. Нису то биле никакве видео-игрице, то је био један суров живот. Само једна улица нас је дијелила. Замисли да дође брат на брата, као што се могло десити. Смијешно. Тешко је то објаснити некоме и пренијети ту емоцију", казао је Лакета.
Брат Горан имао је 24 године када је погинуо 6. аугуста 1993. године, а страдао је од минобацачке гранате испаљене с положаја ХВО-а на брду Хум, изнад Мостара. За погибију брата чуо је тек након седам дана, путем Радио- Мостара.
"Нисам могао вјеровати, ‘седам дана од смрти Лакете Горана који је страдао од злочиначке гранате 6. аугуста, заједно с њим су страдали…’ Нисам могао вјеровати у оно што чујем. Долазе ми пријатељи, изражавају ми саучешће и тек онда постајем мало свјеснији. Не можеш отићи брату на сахрану, не можеш видјети уцвиљену мајку која је изгубила сина, него то мораш носити у својој дубини, у малом људском бићу. Не знаш како ти је мајка, то је траума. Те ноћи, не могу рећи да сам плакао, то су били неки неартикулисани крикови до неких четири или пет ујутро. Врло тешко ми је падало то што нисам могао отићи брату на сахрану", казао је Лакета.
Зоран каже како данас, 25 година након рата, долазе нове генерације које се одгајају на посебан начин. Како додаје, данас у Мостару има младих који никада нису видјели Стари мост или Партизанско гробље, културно-историјске споменике овог града.
На крају своје приче, Лакета шаље кратку и јасну поруку: "Да Бог да па се никада и никоме не поновило!"
(АА/БН)
Повезане вијести
Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској
Босна и Херцеговина
7
Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа
0
ПОСКОК открио детаље велике акције у БиХ - Ухапшено 15 особа
10
Централна банка БиХ пушта у оптицај нове кованице
1
Велика акција ПОСКОК-а: Заплијењено 110 кг дроге, међу 11 ухапшених некадашњи пратилац Ненада Нешића
84
Ухапшен Тузлак, пронађена три кг дроге и пиштољ
2
Коментари (56)
055
Мудро,по њима тако је требало!!! И ма и других облика "мудрости" отац и синови у разлиците странке,неко мора бити на добитку!!! Е колико је цасно и достојанствено то је друго питање!!!
мф
Залодно јако трско Непоновилосе
кроз босански огањ
У једном селу на сјевероистоку Босне, не знам којем су били прво припадници Армије БиХ заклали старца цивила Србина у ког је прије рата кћер била удата за Бошњака. Касније су припадници Војске Републике Српске заробили и убили његовог унука у којег је отац Бошњак који је ту ратовао као припадник Армије БиХ.
лакета
јадни србски народ се увијек дјелијо сада запанти иди гдје иде твој народ козе овце крмади сценади немогу заједно једнице друге појести сада запанти ти брат отац отац је бијо најпаметнији отисо са својим народом брат са потурицама какоје просо срце боли ти са латинима какосути говорили иза ледја лукави латини тако раде иди са својим народом па какоје њему нека буде и теби
мрмак
Јос једном се показала историјска наивност Срба..На ове прице,лицно,не падам.Поларизовао се свијет по националним линијама,само код Срба,братство и јединство.И све сто смо висе за то,све нас је мање.Свако себи и никада се то неце висе поновити..
БИХ
Само његов брат је био у правој војсци Армија БИХ друге двије су биле Паравојске.
Ненад
Код мене исти случај,брат зивио у садасњој федерацији и када је рат поцео стицајем околност његово двоје дјеце оду у посјету у хрватски дио и тамо ,,заглаве,, и остану двије године. Он остао у муслимаском дијелу, а ја на Српском. И сада че нама неко дрзати предавања ста смо ми требали урадити.Крајем 1994 године смо се некако спојили,када смо морали и плацати приватно смјестај, нико нам није помогао. Сад че опет неки рећи тако вам и требакада нисте одабрали праву страну. Само знам да ако Бог почне дијелити правду овдје на Балкану сви ћемо се лоше провести.
Санн
И ја ово стварно не разумијем,па зар синови не иду са оцем.Ако су Срби на страну војске Републике српске.Страсно,на три стране.Јединствен слуцај,ако не и у свијету.Опрости нам Бозе,не знамо ста радимо!
Босна
Проклета је то авлија...Нема фамилије да није данак платила.
куу
Ми смо највеца стока на свијету,нама нема равног.
борац прве категорије гпбнт55
Шта сте тражили ти твој брат ако сте срби на погрешним странама што нисте ишли за оцем ако нисте знали коме припадате
Јака Фора
Ха ха ха,о цему овај прица,па овде брат брата убије због медје,и то ко од сале.Оваквих слуцаја је било колико хоцес и у другом и у овом задњем, ,,братоубилацком,, рату.
Мл
Да насе будале(мислим на ову насу дјецу)цитају висе Шатића,Андрича,Крлеж и Селимовића умјесто сто слусају политичаре за 5 година неби билио нити Бакира,Додика,а ни Човића.Да не говорим националиста и фашиста.Џаба!!!Мисмо увијек били народ који воли слушат будле,а паметне проглсити будалама.
Паја
Мени није битно да ли си Србин, Босњак или Хрват битно ми је да ли си цовек који би ми помогао кад ми је теско! Волимо се људи, није теско!
Торнадо
Уфффф, брате тешка прича до бола. Мамаре им политичке!!!
075
Рат се водио за лопове и против лопова, гинула је, већином, "буранија"!! И што су "народи" научили? Ништа!! Нажалост, моје мишљење, идући рат у Босни и Херцеговини ће бити крвавији него сви до сада!!
Неко из Масе
Ко год позелео рат у куци му био.
Србин
Дај висе једном да престанемо да се медусобно убијамо и отудујемо.
Ех
Ех ово драги људи, становници и градјани ове напаћене земље, ово је доказ бесмислености сукоба нашега и заразе тудјих идеала. Незгодна историја коју су друге силе овдје профурале и сад нас мори. Сад само мафијаши другују и лудују заједно (читај политичка елита). Треба нам некакав краљ босански ко у старо доба да ово смеће очисти и да каже: "Краљ Босне, приморја и Срба", исмеће у затвор.
Босњак
Код нас кад се плус и минус састави одмах буде 100 000 мртвих ибрат удари на брата. Не поновило се висе никад.
ММ
Луд,збуњен,ненормалан.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.