Превише трошкова на радну снагу
Водећи економиста Свјетске банке Бахер ел Хифнави оцијенио је да предузеће "Жељезнице Републике Српске" /ЖРС/ има одличан темељ за даљи развој, јер је интензитет терета према броју тона-километра највиши на Балкану и 80 одсто просјека у ЕУ. Казао је да у ЖРС 65 одсто трошкова отпада на радну снагу, те оцијенио да је то превише.
Република Српска
Хифнави је истакао да је висок интензитет терета одлична вијест, јер ће ЖРС бити у одличној позицији.
"Имајте на уму да сада ваш теретни сектор субвенционише путнички сектор. Трошкови ЖРС износе сад око 5,5 центи по тона-километру, док је у Хрватској 3,5 центи по тона-километру. Зато у ЖРС треба да одвојите путнички од теретног сектора и омогућите теретном сектору да се растерети", рекао је Хифнави за "Независне новине".
Он је навео да су потребна одређена побољшања када је ријеч о инфраструктури, а посебно о вагонима и локомотивама.
"Са Владом Републике Српске гледамо како реформисати ЖРС. Фокусирамо се на три сегмента, те се трудимо да их финансијски реконструишемо, радимо и на радној продуктивности која је сада веома ниска у односу на ЕУ просјек", рекао је Хифнави.
Он је напоменуо да је трећи сегмент можда и најизазовнији, а ријеч је о корпоративном реструктурисању.
"Морамо промијенити менталитет како се односите према `Жељезницама`. Некада давно жељезнице су служиле за регионални развој - повежете те и те градове, а у жељезницама запослите оне који тешко могу наћи други посао. У данашњој реалности то нажалост више није могуће", појаснио је Хифнави.
Он је навео да у ЖРС 65 одсто трошкова отпада на радну снагу, те оцијенио да је то превише.
"Када дођете на четрдесетак одсто, можете рећи да сте ту негдје на разумном нивоу. Овђе желим похвалити ЖРС, које су смањиле број радника са 3.200 на садашњих око 3.000, али за ваш систем разуман број би био око 2.000 и на томе радите", рекао је Хифнави.
Он је напоменуо да либерализација жељезница неће доћи одмах, него у фазама, а прва је отварање унутар земље, док је друга регионално отварање, па тек онда отварање широј ЕУ заједници.
Када је ријеч о структури управљања сектором жељезница, Хифнави сматра да би она требало да буде таква да постоји формални споразум с министарством транспорта, које у име грађана води бригу о транспортној инфраструктури и операцијама у којем министарство склопи уговор с управом о поштовању индикатора учинка и онда одступе и не мијешају се у операције.
"Тренутни систем им омогућава да се мијешају. Јако је важно не само ко је директор и какве су му квалификације, већ комплетан управни одбор. Ко су ти људи? Какве су им референце? И која је визија за 'Жељезнице'", рекао је Хифнави.
Он је рекао и да у ЖРС види велики потенцијал за нове послове.
"Рецимо, у већини земаља се опасни материјали не смију превозити цестама. Овдје могу. Мислим да треба усвојити закон који би то питање регулисао. И само тим потезом ћете повећати удио теретног транспорта жељезницом", рекао је Хифнави.
(Срна)
"Имајте на уму да сада ваш теретни сектор субвенционише путнички сектор. Трошкови ЖРС износе сад око 5,5 центи по тона-километру, док је у Хрватској 3,5 центи по тона-километру. Зато у ЖРС треба да одвојите путнички од теретног сектора и омогућите теретном сектору да се растерети", рекао је Хифнави за "Независне новине".
Он је навео да су потребна одређена побољшања када је ријеч о инфраструктури, а посебно о вагонима и локомотивама.
"Са Владом Републике Српске гледамо како реформисати ЖРС. Фокусирамо се на три сегмента, те се трудимо да их финансијски реконструишемо, радимо и на радној продуктивности која је сада веома ниска у односу на ЕУ просјек", рекао је Хифнави.
Он је напоменуо да је трећи сегмент можда и најизазовнији, а ријеч је о корпоративном реструктурисању.
"Морамо промијенити менталитет како се односите према `Жељезницама`. Некада давно жељезнице су служиле за регионални развој - повежете те и те градове, а у жељезницама запослите оне који тешко могу наћи други посао. У данашњој реалности то нажалост више није могуће", појаснио је Хифнави.
Он је навео да у ЖРС 65 одсто трошкова отпада на радну снагу, те оцијенио да је то превише.
"Када дођете на четрдесетак одсто, можете рећи да сте ту негдје на разумном нивоу. Овђе желим похвалити ЖРС, које су смањиле број радника са 3.200 на садашњих око 3.000, али за ваш систем разуман број би био око 2.000 и на томе радите", рекао је Хифнави.
Он је напоменуо да либерализација жељезница неће доћи одмах, него у фазама, а прва је отварање унутар земље, док је друга регионално отварање, па тек онда отварање широј ЕУ заједници.
Када је ријеч о структури управљања сектором жељезница, Хифнави сматра да би она требало да буде таква да постоји формални споразум с министарством транспорта, које у име грађана води бригу о транспортној инфраструктури и операцијама у којем министарство склопи уговор с управом о поштовању индикатора учинка и онда одступе и не мијешају се у операције.
"Тренутни систем им омогућава да се мијешају. Јако је важно не само ко је директор и какве су му квалификације, већ комплетан управни одбор. Ко су ти људи? Какве су им референце? И која је визија за 'Жељезнице'", рекао је Хифнави.
Он је рекао и да у ЖРС види велики потенцијал за нове послове.
"Рецимо, у већини земаља се опасни материјали не смију превозити цестама. Овдје могу. Мислим да треба усвојити закон који би то питање регулисао. И само тим потезом ћете повећати удио теретног транспорта жељезницом", рекао је Хифнави.
(Срна)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (4)
село Брезичани код Приједора
сеоски љубавник драган савановић је све покро
Кокодакало
Људи па дрзавне фирме су плијен ,сто казу колац побједника на изборима и то је немогуце да послује добро,па електро пропада ,све је јасно.
Добој еxпес
Пред изборе зељезнице српске запослице Јос коју стотину гласаца и након треце плате-сви це у стецај.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.