Мртвог човјека позивају на суд

Оглас је објавио Општински суд у Задру, стална служба у Бенковцу, ради доказивања смрти Војислава Зелића, а у њему стоји:

"Овим огласом позива се Војислав Зелић, рођен 1913. у Жегару, да се у року од три мјесеца од дана објаве огласа у Народним новинама јави овом суду јер ће се у противном прогласити умрлим".

Према наводима његовог сина Чеде Зелића, који је и покренуо поступак утврђивања смрти, Војислав је живио у Жегару, гдје је и умро природном смрћу 7. августа 1991. године, али његова смрт није званично евидентирана.

Осим самог Војислава, у огласу се позивају и сви остали који знају је ли жив или мртав да се јаве суду.

"То је нормална процедура. Постоји институција проглашења нестале особе умрлом, обично на захтјев некога од обитељи. Суд тражи свједоке, саслушава родбину, обитељ и пријатеље, јер мора утврдити да те особе нема. Дотад се претпоставља да је жив, па се тако позив упућује и њему", објаснио је за "24Сата.хр" Денис Кларендић, портпарол Опћинског суда у Задру.

Додаје да суд одлуку доноси у релативно кратком року, али се поступак може водити тек ако пет година нема информација да ли је нека особа жива.

"Некад постоје и краћи рокови, примјерице ако је нетко страдао у некој несрећи, као што су бродоломи, зракопловна несрећа, поплава, пожар и слично, тад се може тражити проглашење несталог умрлим у року од пола године. У случају нестанка у рату и у свези ратних догађања рок је годину дана", каже Кларендић и напомиње да захтјев не мора поднијети члан породице, него свака особа која има неки правни интерес.

"Након протека рока од три мјесеца од објаве огласа, ако не добије никакву информацију, суд ће несталу особу прогласити умрлом", појашњава Кларендић.

Чедин син Милорад, унук покојног Војислава, каже да су поступак покренули да би напокон завршили оставинску расправу.

"Институције у Обровцу у тренутку његове смрти нису уредно радиле. Нисмо од њих добили Смртни лист, Извод из Матице умрлих ни било какав други документ да је мој дјед мртав и покопан", објаснио је Милорад Зелић, који с породицом живи у Србији. 

Каже да је његов отац 2004. године покренуо оставинску расправу, али све се закомпликовало након што се свједок није могао сјетити кад је Војислав тачно умро, а званичних података о томе нема.

"Они су нама слали позиве са суда у Жегар, иако тамо не живимо и нисмо их могли подизати - каже Милорад који нам није знао рећи јесу ли суду пријавили промјену адресе. Ријеч је о кући, прича нам, која је изнутра потпуно девастирана те се у њој не може становати. Желе напокон ријешити папирологију јер су прије годину и пол дана поднијели захтјев за легализацију, а рок им истиче у липњу 2018. године", каже он.    

Извор: 24сата.хр