Књижевник који помјера границе

Илинчићи. Презиме које није карактеристично за Семберију, али је роман Тихомира Несторовића сам по себи посебан. Истинита прича о херцеговачким фамилијама које су се пред крај осамнаестог вијека досељавале у благородну равницу из кршевитог завичаја, прича и о њиховим потомцима који су постали равничари заљубљени у простор између двије ријеке окован околним побрђима.



Богато, увјерљиво и емоцијама надахнуто приповиједање препознали су Удружење књижевника Србије и општина Богатић, па су књижевну награду "Јанко Веселиновић" за историјски роман писан на српском језику додијелили Тихомиру Несторовићу.



“Намјерно сам узео име Илинчићи да не буде препознатљиво и документарно, него да буде прича о равници равној, о завичају, о Дрини о Сави, о ријекама гдје се сусрећу свјетови и гдје кад сунце изађе прво обасја Рачу и ушће”, рекао је Несторовић.



Несторовићево приповиједање о животу, опстанку, очувању идентитета, раскошним причама из Семберије и људима који ово подручје чини богатим, помјерило је видике из равнице и изван граница Републике Српске, а то је веома значајно за Бијељину.



“Управо је Несторовић успио да направи причу која ће бити добро прихваћена на овим просторима. Желим да му се захвалим сто лијепо презентује наш град и што је успио да направи роман који је признат и ван границе Бијељине и Републике Српске”, рекао је градоначелник Бијељине Мићо Мићић.

„Илинчићи“ су пети роман Тихомира Несторовића, а крајем прошле године објавио га је новосадски „Прометеј“.



БН телевизија