Пријем у Европу зависиће од нас

"Стратегија проширења ЕУ на земље Западног Балкана ће највјероватније бити презентирана у фебруару 2018. године. Она ће, и то ће сасвим сигурно бити најважнија порука, у својој основи имати јасно назначену европску перспективу за сваку од земаља са подручја Западног Балкана, јер је евидентно да процес европских интеграција представља најважнији интегративни фактор који ће пресудно утјецати на политичку, економску и сигурносну будућност нашег региона", навео је Звиздић.

Звиздић је нагласио да ЕУ има јасне процедуре и принципе пријема нових чланица.

"Базно начело од којег зависи динамика пријема је индивидуални успјех сваке од земаља, односно брзина и кредибилност реализације сваке од предвиђених фаза на путу европских интеграција. То подразумијева потпуну и искрену опредијељеност ка чланству у ЕУ, при чему тај процес мора имати висок ниво консензуса и статус најважнијег вањскополитичког приоритета и не би смио бити ометан, као у случају БиХ, било каквим личним или страначким интересима. Осим тога, укупна политичка стабилност представља једну од кључних чињеница приликом доношења одлуке о напретку земље ка чланству у ЕУ“,  казао је предсједавајући Савјета министара.    

Нагласио је, у овој, или било којој другој стратегији, БиХ ће бити третирана у складу са односом домаћих институција према европским обавезама. 

"Ако наставимо упорно и посвећено радити на реализацији увјета са наше европске агенде како то радимо у посљедњих 30 мјесеци, и ако у наредном периоду успијемо стабилизирати политичке односе у БиХ, онда је наша европска будућност загарантирана. Овдје желим посебно нагласити факторе политичке стабилности и стварне, а не декларативне европске опредијељености, као кључне у процесу напретка ка чланству у ЕУ.

Најбољи доказ за претходно казано јесте актуелна ситуација у неким земаља у нашем региону које годинама имају статус кандидата и чекају отварања поглавља. Македонија је, на примјер, добила статус кандидата 2005. године, а још увијек није отворила прва поглавља, или Албанија која је статус кандидата добила 2014. и још увијек чека отварање првих поглавља. Дакле, увјет за напредак је укупно политичко, економско, друштвено и сигурносно стање у друштву",  рекао је Звиздић.  

Истакао је да ће пријем зависити од нивоа стварне политичке посвећености европском путу БиХ и конкретне проведбе политичких, економских и легислативних реформи.

"Дакле, све ће зависити од нас. Ако се наставе тренутни трендови референдума, сепаратизма, ревизије хисторијских чињеница, оспоравања надлежности државних институција, посебно у области правосуђа, опструирања позитивних процеса намјерним неусвајањем правне стечевине ЕУ, односо системских закона и стратегија, онда не можемо очекивати да ће ЕУ институције благонаклоно гледати на такве процесе.

Ако фокус са тензија и политичких препуцавања вратимо на европски пут и потребне реформе, онда можемо сустићи европску динамику у нашем региону јер у ЕУ имамо пуно пријатеља који ће то препознати. 
Сматрам да проевропске снаге, а подсјећам да се 78 посто грађана БиХ изјаснило за ЕУ што је највећи проценат у регији, морају бити јединственије и гласније, јер је тренутно гласна мањина која успорава европске процесе БиХ", рекао је, између осталог, Звиздић.

Извор: Фена